Океани су све тамнији – шта каже наука

Сателитски подаци и нумеричко моделовање показали су да је више од петине светских океана потамнело између 2003. и 2022. године, чиме се смањио појас воде у којем може да опстане живот који зависи од сунчеве и месечеве светлости.

Тај ефекат је уочен на 75 милиона квадратних километара океана, што одговара укупној копненој површини Европе, Африке, Кине и Северне Америке заједно и нарушава горњи слој воде у којем живи 90 одсто морских врста.

Томас Дејвис, стручњак за очување морског екосистема са Универзитета у Плимуту, рекао је да су открића "озбиљан разлог за забринутост", са потенцијално тешким последицама по морске екосистеме, глобални риболов и кључни циклус угљеника и хранљивих материја у океанима.

Већина морског живота успева у фотичким зонама светских океана, површинским слојевима кроз које пролази довољно светлости да би организми могли да је искористе.

Иако сунчева светлост може да допре и до једног километра испод површине, у пракси је мало светлости испод 200 метара. У овом горњем слоју воде налазе се микроскопски организми слични биљкама, познати као фитопланктон, који врше фотосинтезу. Ови организми представљају основу готово свих морских ланаца исхране и производе скоро половину кисеоника на планети.

Многе рибе, морски сисари и друге животиње лове, хране се и размножавају у топлијим водама фотичких зона, где има највише хране. Упркос општем тамњењу, око 10 одсто океана, односно 37 милиона квадратних километара, постало је светлије у последњих 20 година, показује истраживање. На пример, уз западну обалу Ирске веома велико подручје океана је посветлело, али је даље од обале потамнело.