Дан биодиверзитета: Ресурси биолошке разноврсности као стубови наше цивилизације

Светски дан биолошке разноврсности ове године се обележава под слоганом „Од споразума до акције: Повратак на биодиверзитет“ који се заснива на резултатима КОП-а 15.

Сада када свет има Глобални оквир за биодиверзитет Кунминг-Монтреал (споразум), тежиште и пажња се преусмерава на његову имплементацију.

Све стране које су постигле Споразум су се сложиле око кључних питања, укључујући циљеве и задатке, мобилизацију ресурса као и располагање информацијама.

Биолошка разноликост се често схвата у смислу широког спектра биљака, животиња и микроорганизама, али такође укључује генетске разлике унутар сваке врсте — на пример, између сорти усева и раса стоке, као и разноликост екосистема (језера, шуме, пустиње, пољопривредни пејзажи) који су домаћини више врста, и који омогућавају интеракције међу члановима (људи, биљке, животиње).

Ресурси биолошке разноврсности су стубови наше цивилизације. Риба обезбеђује 20 одсто животињских протеина за око три милијарде људи. Више од 80 одсто људске исхране обезбеђују биљке. Чак 80 посто људи који живе у руралним подручјима у земљама у развоју ослања се на традиционалне биљне лекове за основну здравствену заштиту.

Али, губитак биодиверзитета угрожава све, укључујући и наше здравље. Доказано је да губитак биодиверзитета може проширити зоонозе - болести које се преносе са животиња на људе - док, с друге стране, ако сачувамо биодиверзитет, он нуди одличне алате за борбу против пандемија попут оних узрокованих коронавирусима.

Иако се све више признаје да је биолошка разноликост глобално богатство од огромне вредности за будуће генерације, број врста се значајно смањује одређеним људским активностима. Имајући у виду значај јавног образовања и свести о овом питању, УН су одлучиле да обележавају Међународни дан биолошке разноврсности сваке године.

WWF Adria: Време је за глобалну акцију за очување биодиверзитета

Пре више од десет година популације врста биле су смањене за 30, а данас је то 69%, наводи се у саопштењу Светске организације за заштиту природе.

На Међународни дан биодиверзитета из те организације упозоравају на драматичан пад биоразноврсности у свету и наводе да „треба одмах предузети конкретне мере како бисмо прве позитивне резултате могли да видимо већ за неколико година“.

Такође наводе посигнут споразум (Глобални оквир за биодиверзитет Kунминг-Монтреал), којим се свет обвезао на заустављање и поништавање губитка биодиверзитета до 2030 године.

„Упркос тој вести коју смо очекивали дуги низ година, горак укус данашњем слављу ипак дају научни подаци. Према WWF-овом последњем Извештају о стању планете, популације дивљих врста у просеку су мање за 69% од 1970. године, а посебно се истичу популације слатководних врста које су смањене за 83 одсто.

„Сада када имамо глобални споразум, потребна је хитна акција. Не смемо да дозволимо да се понови ситуација с климатским париским договором, који је годинама чекао да би се почело са реализацијом. Наука је јасна, стање природе озбиљно је нарушено, а доносиоци одлука морају што пре да уврсте заштиту природе у приоритетне теме", истиче Александра Угарковић, сарадник за комуникације у WWF Адрији.

Биоразноврсност је мрежа живота на земљи. Више од 70% природних површина пренамењено је у обрадиве површине. На глобалном нивоу, бацимо чак 40% хране, коју смо произвели на овим обрадивим површинама и тако показујемо да смо узалуд уништили мрежу живота на том подручју, подаци су WWF.

„Губитак биодиверзитета је велика претња за све нас – појединачно и на нивоу држава. Посебно треба истаћи  пословни сектор који сноси повећи део кривице и време је да се укључи у заустављање уништавања биолошке разноврсности. Заједно с владама, они треба да осигурају средства која ће обезбедити пуну примену Глобалног споразума и живот у складу с природом. WWF нуди експертизу и алате да помогне корпорацијама, али нам изнад свега, уз чврсту решеност, требају и конкретне мере", додаје Угарковићева.