Од древног Египта до лабораторије – лековита својства супстанце мумија

Египатске мумије биле су предмет трговине од средњег века до почетка 18. века, пре свега због смоластих и ароматичних супстанци које су садржале.

У том периоду, супстанца добијена од египатских мумија, позната као “mumia vera aegyptiaca”, постала је широко распрострањена у арапским и европским земљама.

“Mumia vera” се често користила за лечење рана, прелома, крварења и других повреда.

Упркос широкој употреби, састав овог материјала и његова могућа фармацеутска својства остали су недовољно истражени, наводе научници, међу којима су и истраживачи са Универзитета у Марбургу у Немачкој.

У новом истраживању научници су применили методе молекуларне анализе како би утврдили састав и деловање супстанце “Mumia vera aegyptiaca”, као и других материјала коришћених за балсамовање током мумификације у старом Египту.

Истраживачи су користили методу течне хроматографије са масеном спектрометријом (LC-MS), којом се различита једињења у смеши физички раздвајају, а затим се појединачни молекули идентификују на основу њихове масе.

„Само на основу писаних извора није могуће прецизно утврдити материјални састав нити разликовати аутентичне супстанце добијене од мумија од измењених или замењених препарата“, навели су научници у студији објављеној у часопису PNAS.

„Зато смо применили упоредну LC-MS анализу историјских узорака који се приписују супстанци “Mumia vera aegyptiaca” и балсама за балсамовање из остатака мумифицираних староегипатских тела“, написали су истраживачи.

Укупно су анализирана 24 узорка материјала за балсамовање из старог Египта, који се чувају у музејским и универзитетским збиркама. Међу њима су били препарати “Mumia vera”, као и остаци материјала за балсамовање са мумифицираних тела и завоја којима су била обмотана.

Резултати су показали да су се средњовековни препарати знатно разликовали по саставу, али да су сви садржали смоле четинара.

У неколико музејских узорака пронађени су и остаци добијени од биљака из рода алија, што је до сада био непрепознат састојак материјала за балсамовање.

Присуство остатака алоје у овим узорцима указује на могућност да се једна до сада недовољно разјашњена реч у староегипатским текстовима односила управо на ову биљку.

„Египатски израз nh-imy могао би да означава производ добијен од алоје“, наводе научници, додајући да је можда реч о врсти “Aloe vera” или некој сродној биљци.

„У дословном преводу, nh-imy значи ’живот је у њему‘“, написали су истраживачи.

Ипак, научници упозоравају да тренутни резултати не потврђују ову везу са потпуном сигурношћу.

Истраживачи су испитали и могућа лековита својства узорка праха за који се претпоставља да потиче од мумифициране главе.

Утврђено је да екстракт супстанце “Mumia vera” може у извесној мери да заштити ћелије паса од оштећења изазваних вирусом грипа.

Међутим, главно једињење у екстракту, 7-оксодехидроабиетинска киселина, само по себи није показало активност, наводи се у студији.