Маховина у свемиру: споре преживеле деветомесечно путовање ван МСС

Physcomitrella patens, или маховина која се шири, већ је позната као пионирска врста – иако је била једна од првих биљака која се појавила у подручјима неплодног блата.

Сада су истраживачи открили да споре маховине могу преживети најмање девет месеци залепљене за спољашњост Међународне свемирске станице (МСС) и даље се размножавати када се врате на Земљу.

Иако је биљка нејестива, истраживачи кажу да би налази могли бити важни за истраживање свемира.

„Иако се маховина можда не може наћи на ношој трпези, њена отпорност нуди увид у развој одрживих система за одржавање живота у свемиру. Маховине би могле помоћи у стварању кисеоника, контроли влажности или чак формирању земљишта“, наводи др Томомичи Фуџита, главни аутор студије са Универзитета Хокаидо у Јапану.

Није први пут да су истраживачи истакли изузетне способности преживљавања маховине или послали такве врсте на МСС. Заиста, познато је да такве биљке толеришу мноштво екстремних услова на Земљи, док су научници открили у експериментима на Земљи да врста пустињске маховине Syntrichia caninervis може да издржи услове сличне онима на Марсу.

Пишући за часопис iScience, Фуџита и колеге извештавају како су изложили три различите структуре маховине симулираном свемирском окружењу на Земљи.

Открили су да су споре маховине затворене у структури познатој као спорангијум биле најотпорније и да су могле да клијају након излагања нивоима УВЦ зрачења који су прелазили 100.000 џула по квадратном метру.

Даљи тестови указују да су ове споре затворене такође отпорне на услове вакуума, дубоко смрзавање, високе температуре и зрачење унутар вакуума.

Истраживачи су затим послали споре у кућишту на МСС, користећи летелицу 'Cygnus NG-17'. Оне су биле причвршћене на спољашњост МСС у држачима за узорке са различито подешеним филтерима и остављене девет месеци.

Након што су узорци враћени на Земљу, истраживачи су открили да сви показују високе стопе клијања, приметивши да чак и они који су били потпуно изложени УВ зрачењу у свемиру имају стопу клијања од 86% – у поређењу са стопом клијања од 97% за споре које су остале на Земљи. Међутим, једна врста хлорофила у узорцима изложеним свемиру показала је знаке деградације.

„Ако такве споре могу да издрже дуготрајно излагање током међупланетарних путовања, а затим успешно оживе након рехидратације и загревања, могле би једног дана допринети успостављању основних екосистема ван Земље“, истиче др Фуџита.

Он је напоменуо да се студија фокусирала само на преживљавање под утицајем свемира. „Да ли маховина може да клија и расте под различитим ванземаљским условима – укључујући различите нивое гравитације, саставе атмосфере и нивое зрачења – остаје отворено питање“, напомиње др Томомичи Фуџита.

Још увек не знамо да ли ће моћи да расте на Месецу или Марсу

Др Агата Жупанска из СЕТИ института, која није била укључена у рад, поздравила је студију, али је рекла да је већ познато да успавани, осушени биолошки облици попут спора или семена показују знатно већу отпорност на екстремне услове у окружењу него хидриране ћелије или ткива. Она је рекла да су слични експерименти излагања семену, укључујући и семе свемирских усева, већ спроведени ван МСС.

Жупанска је такође нагласила да спољашње окружење МСС, иако сурово, не представља у потпуности сложеност правих услова дубоког свемира, укључујући оне на Месецу или Марсу.

„Вредност свемирских биљака се остварује само ако могу активно да расту и напредују ван Земље“, рекла је она. „Иако је отпорност спора важна, она представља само почетни корак ка ширим циљевима узгоја биљака у ванземаљским окружењима.“