Прети ли нам дигитално мрачно доба – трка с временом да се спасе знање заробљено на флопи дисковима

Неки од најдрагоценијих докумената на свету могу се пронаћи у архивама библиотеке Универзитета у Кембриџу. Ту су писма сер Исака Њутна, свеске које припадају Чарлсу Дарвину, ретки исламски текстови и делови Папируса Неш из 200. године пре нове ере који садржи Десет заповести написаних на хебрејском.

Ови ретки, а често и јединствени, рукописи се безбедно чувају у климатски контролисаним условима, док особље са пуно пажње брине о њима како би спречило распадање осетљивих страница и љуштење мастила.

Али када је библиотека примила 113 кутија папира и успомена из канцеларије физичара Стивена Хокинга, суочила се са необичним изазовом. Уз писма, фотографије и хиљаде страница које се односе на Хокингов рад на теоријској физици, налазили су се предмети који се данас не виђају често у модерним канцеларијама – флопи дискови.

Хокинг je рано почео да користи персоналне рачунара, јер су му они, захваљујући модификацијама и софтверу, омогућавали рад с обзиром на његову болест, амиотрофичну латералну склерозу. Закључане унутар ових дискова можда се налазе бројни изгубљени подаци или раније непознати увиди у живот научника.

Архивари су били затечени

Ови дискови су сада део пројекта у библиотеци Универзитета у Кембриџу за спасавање скривеног знања заробљеног на дискетама. Пројекат „Носталгија будућности“ одражава шири тренд са којим се суочавају архиви и библиотеке широм света.

„Већину донација које нам стижу, добијамо од људи који одлазе у пензију или су преминули“, објашњава Леонтијен Талбум, чланица тима за дигитално наслеђе која води пројекат. „То значи да све више и више ствари видимо из ере персоналних рачунара.“

У почетку, издржљива пластика флопи дискова, популарна од седамдесетих до деведесетих, може деловати сигурније од крхких рукописа. Папир трули, мастило бледи и разлива се. Синтетички материјали могу трајати много дуже – то је, на крају крајева, разлог зашто нам загађење пластиком ствара толико брига.

Али дигиталне информације сачуване унутар ових крутих касета су рањивије него што претпостављамо. Оксид гвожђа који прекрива танки слој пластике унутра временом се разграђује и губи магнетна својства. То значи да би подаци могли бити заувек изгубљени.

Застарели уређаји за складиштење података попут флопи дискова стога представљају озбиљну компликацију за архивисте.

„Ако имате књигу, није битно колико је стара – и даље можете да је читате“, каже Талбумова (под условом да разумете језик на којем је написана, наравно). Међутим, са флопи дисковима вам је потребна специјализована опрема само да бисте приступили самом садржају – то је као да вам је потребан кључ за отварање књиге.

Чак ни тада можда нећете моћи да прочитате шта је унутра. „Морате много знати и о системима у којима су ови дискови форматирани“, напомиње архивисткиња.

Прети ли нам дигитално мрачно доба

Ово је изазвало забринутост међу архиварима, историчарима и археолозима да би будуће генерације могле да се суоче са неком врстом „дигиталног мрачног доба“ када се осврну на материјал из протеклих 50 година. Слично мрачном добу које је завладало у Европи после пада Римског царства. Али ако не постоје записи из тог времена, онда ће бити немогуће знати шта су људи мислили, осећали и како су живели.

Да би се решио овај изазов, пројекат „Носталгија будућности“ покушава да састави делове древног компјутерског хардвера како би очитао ретке и необичне дискете. Чак и када имају хардвер, тим мора мукотрпно да открије како су дискови форматирани да би могли исправно да их очитају. Талбумова је такође била у ситуацији да пажљиво скида буђ са танке површине магнетних дискова како их не би изгребала.

Садржај који је до сада пронашла нуди занимљив увид у разнолик низ материјала који постоји. Само у библиотеци Универзитета у Кембриџу, она је обрадила дискете које садрже све, од списа и апстрактних листа песника Николаса Мура до чланака из друштва за паранормално. Али Хокингови дискови остају њени омиљени. „Била ми је част да радим на њима“, каже Талбум.

Библиотека је примила Хокингове дискове заједно са другим материјалом из његове канцеларије путем познате шеме  која омогућава да важни историјски предмети и архиве буду доступни јавности. Уз папире, писма и исписе било је и доста дигиталног материјала, каже Талбум.

Хокингова заоставштина на флопи дисковима 

Хокингови дискови су стигли у две серије. Први су били дискови од 5,25 инча са рачунара форматираног за DOS. „У основи, рани Виндовс“, објашњава Талбум. „Прилично је тешко датирати дискете јер су људи користили системе доста дуго.“ Ипак, верује се да су ови први дискови из колекције раније настали. Велики део садржаја се још увек истражује, али Талбумова открива да дисковима има и Хокингова писма.

Истраживачи су открили и да се на неким Хокинговим дисковима налазе и видео-игре – можда делић чувене безбрижне стране научника.

Друга серија се састоји од уобичајенијих дискова од 3,5 инча. Чини се да они потичу из каснијег периода и повезани су са раним Mак рачунаром. „То су углавном предавања“, каже Талбум. „Са техничке тачке гледишта, она су заиста занимљива јер су његова предавања била толико обимна да је морао да их подели на више дискета.“

Хокинг је био познат по томе што је писао говоре и чувао их на диску како би их касније помоћу свог синтетизатора гласа одржао. Хокингове дигиталне датотеке можда такође садрже фолдере са обичним текстуалним датотекама о широком спектру питања која су била важна за физичара, што му је омогућавало да одабере делове које ће се слати синтетизатору говора током разговора или као одговор на питања. Барем неки од дискова такође садрже софтвер који је користио научник.

Разлике у величини диска и софтверу потребном за приступ Хокинговом материјалу типичне су за рано еру флопи дискова.

„Дивљи запад“ на тржишту хардвера на почецима дигитализације

„Није постојао један систем који је доминирао тржиштем“, објашњава Талбумова. „Било је то време као на дивљем западу.“ За данашње архивисте то значи да су потребне десетине одвојених машина за читање дискова различитих величина са различитим системима. И често је потребно уложити пуно труда како би се пронашли ови древни уређаји – почев од бувљака, ауцијских кућа до колекционарских тржишта.

„Купио сам осмоинчни диск на иБеју“, каже Крис Ноулс, учесник пројекта „Носталгија будућности“. „Чудо је што је уопште још увек радио.“

Ноулс користи диск за издвајање садржаја са скоро 200 осмоинчних флопи дискова за Черчилов архивски центар. „То је најстарији формат у нашим колекцијама“, истиче Ноулс, а ради се о дисковима од осам инча, који су некада били у власништву Нила Кинока, лидера Лабуристичке партије у Великој Британији између 1983. и 1992. године. „У почетку смо мислили да дискови садрже само говоре, које смо већ имали у другим форматима. Али, спроводећи наше тестове, доказали смо да је бар део тога преписка са његовим бирачима.“

Овог пута, Ноулс је имао среће да пронађе функционалан диск за редак формат диска.

Али Талбум верује да ће бити све теже и теже пронаћи опрему потребну за откључавање података заробљених на дискетама. „Ове ствари неће трајати вечно“, наглашава. „Пре десет година би било лакше. Али много тога нестаје.“

Трка са временом

Није само хардвер тај који постаје све недоступнији. Информације о софтверу за флопи дискове такође нестају. „Много људи који су радили на овим системима је или отишло у пензију или преминуло“, објашњава Талбум. „Тако да се то знање полако губи.“

Дискови Нила Кинока су одличан пример. „До материјала је било веома тешко доћи“, објашњава Ноулс. „Написани су у програму за обраду игара Diamond Word. Нема много информација о том систему. Постоји много заједница обожавалаца око било ког система који је имао игре, и архивари често позајмљују њихове алате. Али тамо где то не постоји, то је још теже.“

То значи да чак и ако се подаци могу извући са дискете, често је потребан значајан рад да би се учинили читљивим на модерном уређају. Питер Рис, архивар на пројекту за историју иновација у Кембриџу, упоређује процес са обликом превођења. „Филолози се баве древним латинским језиком и преводе га у текст који можемо читати у садашњости“, каже он. „То је оно што пројекат 'Носталгија будућности' ради са овим нечитљивим кодом. Морамо да користимо техничке апарате да га дешифрујемо, а затим га учинимо читљивим.“

Ова фаза је често најтежа. Зато неки подаци које је пројекат „Носталгија будућности“ пронашао са дискета још увек нису доступни истраживачима. „Са материјалима Стивена Хокинга, следећи део процеса је приступ“, каже Талбумова. Тешкоћа покретања старог софтвера на модерним уређајима значи да је „прилично изазовно учинити их правилно доступним корисницима“, додаје она.

Ноулс напомиње да за архивисте који раде са застарелим софтвером, процес коришћења модерних алата може мало променити изглед или садржај оригиналног материјала. „Трудимо се да то избегнемо на савки могући начин.“

За сада, Талбумова верује да је најважнији посао једноставно издвајање и чување података са дискета – пре него што буде прекасно. „Многе дискете су старе 40 или 50 година“, напомиње. „Магнетни материјал на коме су уписане почиње да  деградира. Зато их морамо сачувати што је пре могуће.“

Могућност да и шира јавност открије наслеђе скривено на флопи дисковима

Поред овог техничког посла за архивистичку заједницу, Талбумова такође укључује јавност у своју потрагу за спасавањем заборављених информација заробљених на дискетама. Универзитетска библиотека у Кембриџу је одржала радионицу отворену за ширу јавност на којој су сви посетиоци могли да донесу старе дискове које су имали код куће и виде какав је садржај закључан унутра.

За Ноулса, сасвим је логично да се јавност укључи у очување дискета. „Очигледно постоји веома велико интересовање за породичну историју. Дакле, ово је начин да људи пронађу ствари за које су мислили да су изгубљене – да уче из онога што су чланови њихове породице сачували.“

Рис се нада да би могло бити могуће открити још неке радове научника што из Кембриџа, али и шире. „Стари имејлови и радни календари можда не делују као историјски документи. Можда чак делују и банално. Али тако би изгледала Њутнова или Дарвинова писма пре 200 година. Сада су то драгоцени и непроцењиви извори који нам пружају увид у прошлост.“