Научна фантастика или блиска будућност – нанолетелицама испаљеним са Земље могли би да истражимо црну рупу

Ова амбициозна мисија имала би за циљ да тестира границе Ајнштајнове теорије опште релативности у једном од најекстремнијих окружења у свемиру. Можда звучи као заплет научнофантастичног романа, али за космолога Козима Бамбија ова идеја је заснована на стварној физици и могла би да се оствари током наших живота.

„Можда звучи заиста лудо, и на неки начин ближе научној фантастици. Али људи су говорили да никада нећемо открити гравитационе таласе јер су сувише слаби. Открили смо их – сто година касније. Људи су мислили да никада нећемо посматрати сенке црних рупа. Сада, педесет година касније, имамо слике чак две“, рекао је Бамби, истраживач са Одсека за физику Универзитета Фудан у Кини.

„Могућност интерзвездане мисије за проучавање црне рупе није потпуно неостварљива, иако је свакако врло спекулативна и изузетно изазовна“, написао је у раду о овој идеји.

План подразумева лансирање једне или више сићушних свемирских летелица – „нанолетелица“ – у орбиту око оближње црне рупе. Свака летелица тежине неколико грамa била би опремљена сензорима и светлосним једром, а кретала би се до скоро трећине брзине светлости лансирањем помоћу моћних ласера са Земље.

При тој брзини, нанолетелици би било потребно око 60 до 75 година да стигне до црне рупе удаљене 20 до 25 светлосних година, процењује студија. Подаци које прикупи стигли би на Земљу још након 20 до 25 година, што значи да би цела мисија трајала скоро један век.

Један од кључних циљева био би да се утврди да ли црне рупе заиста поседују хоризонте догађаја – невидљиве границе изван којих ништа, па ни светлост, не може да побегне. Општа релативност предвиђа постојање тих феномена, али никада нису директно потврђени.

У предложеној мисији, једна нанолетелица би посматрала другу док пада према црној рупи. Ако хоризонт догађаја постоји, сигнал летелице која пада требало би постепено да се помера ка црвеном делу спектра и нестане, у складу са Ајнштајновим предвиђањима.

„Могли бисмо да добијемо веома вредне информације о црним рупама и општој релативности које би било тешко добити на друге начине“, написао је Бамби у раду.

Мисија би захтевала два велика научна пробоја – откриће довољно блиске црне рупе и развој ласерских система за погон, као и минијатурних свемирских летелица способних да преживе међузвездано путовање. Иако је најближа позната црна рупа, Гаја BH1, удаљена нешто више од 1.500 светлосних година од Земље, модели еволуције звезда указују да би неоткривена црна рупа могла да се налази на свега 20 до 25 светлосних година од нас, наводи студија.

„Мислим да је разумно очекивати да бисмо могли да пронађемо једну у нашој близини у наредној деценији“, сматра Бамби.

Данас би изградња потребног система ласера коштала око 1,1 билион долара, што далеко превазилази тренутне научне буџете. Али ако се трендови у технологији наставе, Бамби процењује да би тај трошак могао пасти на око милијарду евра у наредних 30 година, што би је ставило у ранг са садашњим водећим свемирским мисијама.

„Ако постоји црна рупа на удаљености од 20–25 светлосних година од Земље и нађемо начин да је откријемо, онда је вероватно само питање времена када ћемо имати технологију потребну да до ње пошаљемо летелицу“, закључује Бамби.