Чак су и неандерталци имали различите склоности када је у питању припрема вечере

Ништа не пoдиже температуру у кухињи као расправа о најбољем начину сецкања црног лука. То, изгледа, није новотарија. Истраживачи кажу да су открили да су чак и наши праисторијски рођаци имали различите преференције када је у питању припрема хране.

Археолози који проучавају животињске кости пронађене у две пећине на северу Израела пронашли су различите групе неандерталаца, који су живели отприлике у исто време, јели исте животиње, али их клали на различите начине.

„То значи да унутар целе неандерталске популације постоји неколико различитих група које имају различите начине обављања ствари, чак и за активности које толико имају везе са преживљавањем“, рекла је Анаел Џалон са Хебрејског универзитета у Јерусалиму и вођа истраживачког тима.

У чланку у стручном часопису Frontiers in Environmental Archaeology, Џалонова и њене колеге објашњавају како су проучавали трагове резова на 249 фрагмената костију из пећине Амуд, старих између 70.000 и 50.000 година, и 95 фрагмената костију из пећине Кебара, старих између 60.000 и 50.000 година.

Пећине су удаљене око 70 километара једна од друге и неандерталци су их насељавали током зиме. Познато је да су обе групе користиле сличне алате на бази кремена.

Анализа костију пронађених у пећинама током 1990-их, потврдила је претходне налазе да су спаљене и да су чешће биле у комадима у пећини Амуд, а да су обе групе имале сличну исхрану у којој су биле животиње попут планинских газела и јелена лопатара.

Такође, анализа је пружила нове увиде, укључујући и то да су кости већих животиња, попут турова, биле заступљеније у пећини Кебара. Међутим, Анаел Џалон је приметила да је могуће да су узорци у Кебари били лакши за идентификацију или да су неандерталци у Амуду можда комадали такве животиње негде другде.

Истраживачи су спровели детаљну анализу трагова сечења на 43 односно 34 узорка костију из пећина Амуд и Кебара, респективно, проналазећи низ разлика између њих.

Неке од варијација односиле су се на врсту животиње или дела тела који је коришћен, али ови фактори нису објаснили све разлике.

„Чак и када упоредимо само газеле, или само дуге кости газела, налазимо већу густину трагова сечења на костима из Амуда, са више трагова резања који се укрштају, и мање правих трагова, али више закривљених“, прецизирала је Анаел Џалон.

Склоност ка различитим јелима, другачије технике клања животиња или сечења меса

Тим предлаже низ могућих објашњења, укључујући и то да су различите групе неандерталаца имале различите технике клања, да су укључивале различит број особа које су учествовале у сечењу плена или да су секле месо у различитим фазама распадања.

„Или је, рецимо, склоност ка различитим јелима разлог који је довео до различитих начина припреме меса, а затим и његовог сечења, или су у питању разлике у томе како су учили да секу месо“, навела је Анаел Џалон.

Др Мет Поуп са Универзитетског колеџа у Лондону, који није био укључен у истраживање, рекао је да је студија додатак истраживању које показује да су различите групе неандерталаца имале различите начине израде алата, а понекад су користиле и различите комплете алата.

„Ово нису само трагови сечења који се проучавају, то су и покрети самих неандерталаца, који су за нас као отисци стопала или руку на зиду пећине“, објашњава др Поуп.

„Будућа истраживања ће помоћи да се разликују алтернативна објашњења за разлике у траговима сечења меса, али је студија већ сада снажан подсетник да не постоји монолитна неандерталска култура и да је популација имала више подгрупа у различитим временима и на различитим местима, које су живеле у истом крају, са можда сасвим различитим начинима живота“, поручио је др Поуп.