Нова археолошка открића иду у прилог Илијади и великој бици у којој је пала Троја

Сада је тим турских истраживача открио велики број глинених пројектила и углачаног речног камења за праћке, ископаних непосредно испред онога што су некада биле палате, заједно са врховима стрела, спаљеним грађевинама и људским костурима сахрањеним у журби.

Стручњаци кажу да ти трагови заједно осликавају језиву слику борбе изблиза и изненадног, катастрофалног пада – баш као што су то описивали антички Грци.

„Ова концентрација камења за праћке на тако малом простору указује на жестоке борбе – или очајничку одбрану или општи напад“, каже професор Рустем Аслан са Универзитета Чанакале Онсекиз Март, који води ископавања.

Камење за праћке, углачано до аеродинамичне савршености, било је једно од најсмртоноснијих оружја бронзаног доба – способно да разбије лобању када се испали из кожних праћки.

Пројектили пронађени на локацији датирају из периода пре око 3.200 до 3.600 година, што се тачно поклапа са временом за које се верује да се догодио Тројански рат – око 1184. године п.н.е. према грчким историчарима.

Током векова, научници су Хомерову Илијаду одбацивали као чисту митологију – поетску фантазију о сукобу због Хелене, „лица које је покренуло хиљаду бродова“, и дрвеном коњу који је преварио цео град.

Али нови налази указују на то да је можда заиста постојао стваран рат иза легенде. Летња ископавања ове године, део пројекта „Завештање за будућност“ који подржава Министарство културе и туризма Турске, фокусирала су се на палату, пијацу и одбрамбене зидове Троје – снажно утврђеног града који је у хетитским текстовима био познат као Вилуса.

Тамо су археолози открили колекцију ратних артефаката: алатке од костију, шиљату иглу („биз“) коришћену за бушење кожног оклопа, па чак и зглобну кост вероватно коришћену као коцкицу за игру – наговештај свакодневице војника који су чекали битку.

Међутим, најшокантнији део открића је подручје које је претрпело велику насилну и изненадну штету, први пут откривено 2024. године, а сада додатно проширено. У њему се налазе изгореле рушевине, поломљено оружје и људски остаци сахрањени у журби – знаци изненадног и бруталног напада, а не постепеног пропадања.

Откривени предмети, у комбинацији са врховима стрела пронађеним у ранијим ископавањима, снажно указују на борбе из близине у том делу града – вероватно бојиште на ком су се браниоци борили до последњег даха. То се поклапа и са античким текстовима.

И Херодот и Ератостен, грчки историчари који су писали вековима касније, тврдили су да је Тројански рат био стваран догађај, док је римски песник Вергилије овековечио његов исход у Енеиди, описујући преживеле који беже из запаљеног града.

Древна Троја није била забит. Њена локација близу Дарданела чинила ју је кључним трговинским чвориштем између Европе и Азије, богатим робом и стратешки позиционираним за контролу поморских пролаза.

Град је имао камене куле, дуге зидине и сложену урбанистичку структуру, што га је чинило цењеном и добро брањеном метом.

Модерни археолози истражују ову локацију још од 1870-их, али пажња је сада усмерена на врло специфичан период: од 1500. до 1200. године п.н.е. – доба које се најчешће повезује са Илијадом.

Стручњаци се у великој мери слажу да је Троја заиста постојала, али сада многи верују и да је заиста доживела рат током колапса бронзаног доба – времена када су се царства широм Медитерана рушила услед инвазија, побуна и масовних миграција.