Веза са ванземаљским животом: Какве организме крије лед на Земљи

Вода у течном стању је изгледа најважнији састојак за живот на било којој планети, што поставља питање: како је ишта преживело тако хладна, брутална времена на нашој планети? Група научника је саопштила да је пронашла запањујућу разноликост микроорганизама у малим базенима (језерима) отопљеног леда на Антарктику.

Током криогенског периода пре између 635 и 720 милиона година, просечна глобална температура није била виша од -50 степени Целзијуса. Клима близу Екватора у то време личила је на ону карактеристичну за данашњи Антарктик.

Па ипак, чак и у таквим екстремним условима, живот је пронашао начин да се настави развијати.

Фатима Хусеин, водећа ауторка нове студије објављене у часопису Nature Communications, рекла је за АФП да постоје докази о сложеним облицима живота „пре и после криогенија у фосилним записима“.

„Постоје вишеструке хипотезе о могућим местима где је живот могао да опстане“, рекла је Хусеин, постдипломац на Масачусетском технолошком институту.

Можда су разни облици живота пронашли нешто као врсту склоништа у деловима отвореног океана, или у дубокоморским хидротермалним изворима, или испод огромних ледених покривача.

Мали базени отопљеног леда који су испуњавали Екватор били су још једно предложено уточиште.

Ови базени су могли бити оазе за еукариоте, сложене организме који су се на крају развили у вишећелијске облике живота који ће се „уздићи“ и доминирати Земљом, укључујући и људе.

Базени, односно језерца отопљеног леда и данас постоје на Антарктику, на ивицама ледених покривача.

Слузави слојеви као извор информација

Године 2018, чланови новозеландског истраживачког тима посетили су ледени штит Макмердо на истоку Антарктика, дом неколико таквих базена, који су широки само неколико метара и дубоки мање од метра.

Дно језера је прекривено слојем микроба који су се годинама нагомилавали и формирали слузаве слојеве.

„Ови слојеви могу бити дебљине неколико центиметара, шарени су и могу бити веома јасно слојевити“, рекла је Хусеин. Састоје се од једноћелијских организама званих цијанобактерије, за које се зна да могу да преживе екстремне услове.

Али истраживачи су такође пронашли знаке који указују на присуство еукариота попут алги или микроскопских животиња. Ово сугерише да је у језерима постојала изненађујућа разноликост, на коју је, изгледа, утицала количина соли коју је свако од њих садржало.

„Ниједно језеро није било исто. Пронашли смо разноврсне скупове еукариота из свих главних група у свим проучаваним језерима. Они показују да су ова јединствена окружења способна да склоне разноврсне скупове живота, чак и у непосредној близини“, додала је Хусеин. Ово би могло имати импликације у потрази за ванземаљским животом, наводе истраживачи.

„Студије живота у овим посебним окружењима на Земљи могу нам помоћи да боље разумемо потенцијална настањива окружења на леденим световима, укључујући ледене месеце у нашем Сунчевом систему“, рекао је Хусеин.

Сатурнов месец Енкелад и Јупитерова Европа су прекривени ледом, али научници све више сумњају да би могли бити дом једноставних облика живота, па је покренуто неколико свемирских мисија како би се сазнало више о њима.