Научници који желе да врате рунастог мамута направили рунасте мишеве

Научници америчке биотехнолошке компаније "Colossal Biosciences" планирају да „врате из статуса истребљених“ праисторијске пахидерме (животиње са дебљом кожом – слон, носорог, нилски коњ и тапир, а од изумрлих мамут) тако што ће генетски модификовати азијске слонове да би им додали особине рунастих мамута. Надају се да ће прво младунче стићи до краја 2028. године.

Бен Лам, суоснивач и извршни директор компаније "Colossal", рекао је да је тим проучавао древне геноме мамута и упоређивао их са геномима азијских слонова како би схватио по чему се разликују и да је већ започет рад на мењању ћелија слонова.

Тим стручњака каже да има додатну подршку за свој приступ, сада након што су створили здраве, генетски модификоване мишеве који имају особине неоходне за живот на хладноћи, укључујући длаку налик вуни.

„То ништа не убрзава, али је огромна потврда“, рекао је Лам.

У истраживању, које још није добило рецензијe од колега, тим је користио бројне технике за уређивање генома како би генетски модификовао оплођена јајашца миша или модификовао ембрионалне мишје матичне ћелије и убризгао их у ембрионе миша, пре него што су били имплантирани у сурогат-мишице.

Променама на циљаним генима добијено руно код мишева 

Тим се фокусирао на мењање девет гена који контролишу боју длаке, њену текстуру, дужину или фоликуле длаке. Већина ових гена је одабрана зато што се већ знало да утичу на длаку мишева, при чему се очекивало да ће индуковане промене произвести физичке особине сличне онима које су биле присутне код мамута, као што је златна длака.

Међутим, два циљана гена код мишева пронађена су и код мамута, за које се сматра да су допринела стварању длаке попут вуне. Промене које су на генима мишева извршили истраживачи осмишљене су тако да миша учине сличнијим мамуту.

Тим је такође променио ген који контролише начин на који се масти метаболизују код мишева, како би био сличинији оном који је пронађен код мамута, за који научници сугеришу да би могао да игра улогу у адаптацији животиње на хладноћу.

Истраживачи су испитивали различите комбинације ових гена, техником која им је омогућавала да направе чак осам промена на седам различитих гена у исто време.

Крзно је ту, али шта је са другом заштитом од хладноће

Иако многи експерименти нису довели до младунчади мишева, младунци који су рођени имали су различите комбинације карактеристичних типова длаке укључујући длаку попут вуне, дужу длаку и златно-браон крзно. Међутим, имали су сличну просечну телесну масу без обзира на то да ли је ген који се односи на метаболизам масти модификован или не.

„Ефикасност уређивања гена је варирала“, рекла је Бет Шапиро, директорка научног одсека компаније "Colossal".

Лам је нагласио да се његов тим нада да ће моћи да спроведе тестове толеранције мишева на хладноћу током наредних месеци.

Робин Ловел-Беџ, шеф одсека за биологију матичних ћелија и развојну генетику на Институту Франсис Крик у Лондону, који није био укључен у истраживање, похвалио је техничке аспекте студије.

Међутим, навео је да нису откривени механизми помоћу којих гени утичу на формирање различитих типова длаке и да је враћање мамута на Земљу далеко сложеније од једноставног мењања неколико гена за толеранцију на хладноћу.

Колико је далеко реалност са рунастим мајмунима

Ловел-Беџ истиче да не само што је нејасно да ли ће бити довољне генетске модификације како би се осигурало да животиње изгледају као мамути, већ и да је питање да ли ће се понашати као они.

„Брине ме да ли је ово разумна употреба ресурса или трошење новца на покушаје да се спречи изумирање врста“, каже Ловел-Беџ, додајући да је још један проблем то што тренутно нема резултата о томе да ли модификовани мишеви заиста боље подносе хладноћу.

„Ипак, имамо неке слатке длакаве мишеве. Не разумемо њихову физиологију, понашање итд. Ово истраживаче није приближило сазнању да ли би могли да опреме слона корисним особинама какве је мамут имао“, објашњава Ловел-Беџ.

Други научници указују на то да у овим експериментима нису коришћени гени мамута који би били убацивани у мишеве, већ је рад стручњака углавном укључивао мењање гена мишева како би се добили познати ефекти на њихово крзно.

Др Тори Хериџ са Универзитета у Шефилду је рекла: „Поступак за добијање слона који је налик мамуту представља далеко већи изазов. Стварни број гена на којима ће вероватно бити потребне измене је далеко већи, а у питању су гени о којима се мање зна – и тек их треба идентификовати – а сурогат-женка ће бити животиња на којој се иначе не експериментише“.

И док неки оцењују да се оживљавање мамута приближило, други су веома скептични. „Чини се да враћање мамута неће баш тако скоро бити на видику“, закључила је др Хериџ.