Месец се нашао на листи најугроженијих локалитета светскe културне баштине

Стављањем Месеца међу 25 угрожених локација наглашава се хитна потреба за препознавањем вредности и потребе за очувањем артефаката који сведоче о првим корацима човечанства изван Земље, што је према речима директора Светског фонда за споменике (WMF) Бенедикта де Монтлара, одлучујући тренутак у нашој заједничкој историји.

„Камера која је снимила слетање на Месец, меморијални диск који су оставили астронаути Армстронг и Олдрин, и стотине других артефаката симбол су наслеђа човечанства. Ипак, они су суочени са све већим ризицима услед убрзаних лунарних активности, предузетих без адекватних протокола”, каже Монтлар.

Светски фонд за споменике додаје да би такви поремећаји могли да угрозе више од 90 локација на површини Месеца, које представљају неке од најупечатљивијих подвига храбрости и домишљатости човечанства.

Спровођење заштите Месеца ће бити велики изазов, с обзиром на то да он не припада ниједној нацији или влади, али стручњаци су оптимисти да је међународна сарадња могућа.

Овогодишња листа угрожене културне баштине изабрана је на основу 200 предлога поднетих на јавни позив. Према речима Монтлара, овај начин селкције нам омогућава да боље разумемо и одговоримо на изазове са којима се суочавају локалитети светске баштине.

„У предлозима се најчешће наводио проблем недовољног финансирања за очување наслеђа. Ово нам говори да је потребно озбиљно подизање свести и прикупљање ресурса за очување наше културне баштине”, истиче Монтлар.

Најчешћи узроци угрожености клима, криза, конфликти

Анализа предлога је открила најчешће разлоге за забринутост у појединим регионима. У 60 одсто локација на Блиском истоку и у Северној Африци озбиљни проблеми су конфликти и велика криза, а у 81 одсто локација у подсахарској Африци као проблеми се наводе климатске промене.

„Док су климатске промене већ препознате као велика претња у претходној листи из 2022. године, најновији подаци потврђују озбиљност тих проблема, посебно у подсахарској Африци која се суочава са претњама као што су олујни удари и пораст нивоа мора“, каже Монтлар.

Оружани сукоби угрожавају поједине објекте на листи, укључујући Учитељску кућу у Кијеву где је Национални парламент почео да се састаје након што је Украјинска Народна Република прогласила независност 1918. године. Светски фонд за споменике каже да подржава напоре да се зграда обнови као национални симбол отпора и трајног идентитета у временима сукоба.

Газа је такође доспела на листу. Велики део подручја је уништен током актуелних ратних дешавања. Црква Светог Порфирија у Гази, за коју се верује да је трећа најстарија црква у свету, претрпела је најмање два артиљеријска напада.

Запањујући број угрожених локација налази се у релативно богатим земљама или у средишту великих градова. Два локалитета са листе налазе се у САД. Реч је о светионицима Мејна, којима прети ерозија обале и екстремне временске прилике повезане са климатским променама и Велика трговачка стаза коју користе домородачки народи за трговину.

Иако су угрожени локалитети разлог за забринутост, велики број наведених у претходним листама је обновљен и сачуван. Историјски центар Санта Круз де Момпок у Колумбији, који је и под заштитом Унескове светске баштине, стављен је на листу за надзор Фонда 2012. године због крхког стања његове грађевинске конструкције из колонијалног доба. Сада је обновљен и привремено сачуван од пропадања.