Како ген који смо наследили од неандерталаца утиче на облик наших зуба

Једна од варијација у гену HS3ST3A1, могла је бити наслеђена од неандерталаца, сматра међународни тим научника. Пронађен је само код учесника студије европског порекла, са тањим секутићима.

„Сада смо идентификовали бројне гене који утичу на развој наших зуба, од којих су неки одговорни за разлике у тим особинама међу етничким групама“, каже статистички генетичар Каустуб Адикари са Универзитетског колеџа у Лондону.

Тим је упоредио генетичке податке са мерама зуба од укупно 882 особе у Колумбији, са мешовитим европским, индијанским и афричким пореклом. Научници су такође анализирали и како кључни гени утичу на развој зуба код мишева када су одређени гени били присутни, или не.

Осим што су открили везу између HS3ST3A1 и величине и облика зуба, истраживачи су открили да ген повезан са обликом зуба код особа које потичу из источне Азије, познат као EDAR, има специфичне ефекте на развој круница углавном међу Индијанцима.

Још једно откриће из студије повезано је са геном PITX2 за који је већ познато да утиче на раст зуба и облик лица, а сада су истраживачи успели да покажу да варијације гена могу да контролишу величину кутњака и њихов облик и анатомију, па чак и облик вилице.

Због куваних јела, зуби нам се смањили

Савремени људи имају знатно мање зубе од зуба многих наших предака и древних рођака. Ово истраживање нам говори више о томе како су наши зуби еволуирали током миленијума и како су генетика и утицаји из околине могли да у томе играју важну улогу.

„Зуби нам могу рећи много о људској еволуцији, јер су добро очувани древни зуби посебно важни за археологе, бацајући светло на прекретнице као што је период када смо прешли на кувану храну и када су људски зуби почели да се смањују“, каже Адикари.

„Али мало се зна о генетичкој основи варијација унутар модерне људске популације о величини и облику зуба, делом због изазова у мерењу зуба“, додају истраживачи.

Научници су тек на почетку када је у питању проучавање зуба кроз слику гена уз анализу великих количина биолошких података који покривају не само генетске варијације, већ и регулацију гена, активацију и производњу протеина.

Поред праћења облика и величине зуба кроз време, студије попут ове могу помоћи у идентификацији узрока и потенцијалних третмана за различите проблеме са здрављем зуба – од којих су многи повезани са генима.

„Надамо се да би наши налази могли бити корисни у медицинском смислу, ако би људи са одређеним стоматолошким проблемима могли да се подвргну генетичким тестовима како би помогли у дијагнози, или ако би се неке зубне аномалије могле једног дана лечити генским терапијама“, каже генетичар Ћинг Ли са Универзитета Фудан у Кини.

Истраживање је објављено у часопису Current Biology.