уторак, 01.10.2024, 16:35 -> 16:47
Извор: РТС, Science Alert
Научници направили „златну“ салату која решава проблем недостатка витамина А
Шпански генетичари конструисали су специјалну „златну“ салату која обезбеђује знатно већу количину витамина А, хранљиве материје која је неопходна за функционисање имуног система, вид, правилан раст и развој. Иста метода могла би да се користи да се у будућности и друге намирнице обогате својствима која унапређују здравље.
Након што је петоструко повећао количину витамина А у биљци Nicotiana benthamiana, која је блиска рођака дувана, тим предвођен научницима са Политехничког универзитета у Валенсији у Шпанији, прилагодио је генетски састав зелене салате (Lactuca sativa).
Поступком је увећан ниво бета-каротена – једињења црвено-наранџасте боје које се у нашем телу претвара у витамин А.
Бета-карорен обично је ускладиштен у малим зеленим „соларним панелима“ који покрећу фотосинтезу, познатим као хлоропласти. Повећање залиха бета-каротена би сметало биљкама при развоју.
Да би се избегло ометање природних процеса фотосинтезе који су зеленој салати неопходни за живот и раст, истраживачи су морали да размишљају изван устаљених оквира.
„Листовима су потребни каротеноиди, као што је бета-каротен, за правилно функционисање фотосинтетских комплекса хлоропласта. Када се превише или премало бета-каротена производи у хлоропластима, они престају да функционишу, а листови на крају умиру“, објашњава Мануел Родригез Консепсион молекуларни биолог Политехничког универзитета у Валенсији.
Према његовим речима, метода коју су развили успешно произвела и акумулирала бета-каротен у ћелијским деловима где се обично не налази и то комбиновањем биотехнолошких техника и третмана са високим интензитетом светлости.
Зелена салата уз већи ниво бета-каротена постаје златна
Део додатног бета-каротена је ускладиштен у цитосолу, течном делу ћелија листа. Више једињења је произведено претварањем неких хлоропласта у хромопласте (пигментне јаме) – увођењем гена за бактеријски ензим crtB – способног да складишти још више бета-каротена.
Поред генетских модификација, биљке су такође биле подвргнуте третманима светлости високог интензитета, што је довело до стварања више масних јединица за складиштење познатих као пластоглобуле које се развијају унутар зелене салате.
„Стимулисање формирања и развоја пластоглобула молекуларним техникама и интензивним светлосним третманима не само да повећава акумулацију бета-каротена већ и његову биодоступност“, наглашава молекуларни биолог Лука Морели са Политехничког универзитета у Валенсији.
Побољшање биодоступности бета-каротена у зеленој салати повећава његову доступност у цревима, где се претвара у витамин А.
Сав овај додатни бета-каротен, који се налази у изобиљу у шаргарепи, бундеви и другим наранџастим плодовима, чини зелену салату жутом, и отуда потиче назив „златна“ који су истраживачи дали салати.
Недостатак витамина А угрожава здравље милиона особа, посебно деце
Студија из 2023. године показала је да недостатак витамина А утиче на стотине милиона особа у развоју широм света.
Проналажење нових начина да се исхрани већег броја људи пружи преко потребна надоградња је кључна за ограничавање последица лоше исхране.
„Недостатак микронутријената, познат и као скривена глад, и даље је велики проблем у многим земљама. Конкретно, недостатак витамина А изазива ксерофталмију и може довести до других здравствених проблема, па чак и смрти. То нарочито погађа децу у популацијама широм света које имају сиромашну исхрану“, наводе истраживачи у раду објављеном у стручном часопису Plant Journal.
Коментари