Да ли добар сан заиста помаже да се мозак ослободи токсина

Нова открића сугеришу да би та теорија, која је постала доминантан став у неуронауци, могла бити погрешна. Студија је открила да је чишћење и кретање течности у мозгу мишева, у ствари, значајно смањено током спавања као и током анестезије.

„Звучи као идеја која би добила Нобелову награду“, рекао је Ник Франкс, професор биофизике и анестетике на Империјал колеџу у Лондону и коаутор студије.

„Ако сте лишени сна, безброј ствари пође по злу – не сећате се јасно ствари, координација руку и очију је лоша. Идеја да мозак обавља неку врсту одржавања током спавања изгледа да има смисла”, додао је.

Међутим, постојали су само индиректни докази да систем за уклањање токсина из мозга појачава активност током спавања, рекао је Франкс.

У најновијој студији, објављеној у часопису Nature Neuroscience, истраживачи су користили флуоресцентну боју за проучавање мозга мишева. То им је омогућило да виде колико брзо се боја кретала из шупљина испуњених течношћу (коморе), у друге регионе мозга и омогућило им да директно мере брзину уклањања боје из мозга.

Студија је показала да је успешност отклањања боје смањен за око 30 одсто код мишева који спавају и 50 одсто код мишева који су били под анестезијом, у поређењу са мишевима који су држани буднима.

„Били веома изненађени када смо приметили ситуацију супротну нашим досадашњим резултатима. Открили смо да је стопа уклањања боје из мозга значајно смањена код животиња које су спавале или под анестезијом”, рекао је проф. Франкс.

Основна потреба свих сисара

Истраживачи предвиђају да ће се примена налаза проширити и на људе, јер је сан основна потреба коју деле сви сисари.

Професор Бил Висден, директор британског Института за истраживање деменције на Imperial College у Лондону, и један од водећих аутора, рекао је: „Постоје многе теорије о томе зашто спавамо, и иако смо показали да чишћење од токсина и штетних материја можда није кључни разлог, не може се оспорити да је сан важан".

Налази су релевантни за истраживање деменције због све већег броја доказа о повезаности између лошег сна и ризика од Алцхајмерове болести.

Није јасно да ли недостатак сна може изазвати Алцхајмерову болест или је то само рани симптом. Неке претпоставке су да без довољно сна – мозак можда неће моћи ефикасно да очисти токсине, али најновије истраживање изазива сумњу у веродостојност тог објашњења.

„Зато што је та идеја имала велики утицај, вероватно је повећана анксиозност и забринутост код људи да ће, ако не спавају, већа вероватноћа да ће развити деменцију“, рекао је Франкс.

Висден је додао: „Поремећен сан је уобичајен симптом који доживљавају људи који живе са деменцијом. Међутим, још не знамо да ли је то последица или покретачки фактор у прогресији болести. Може бити да добар сан помаже да се смањи ризик од деменције из других разлога осим чишћења токсина”.

„Друга страна наше студије је да смо показали да је чишћење мозга веома ефикасно током будног стања. Генерално, будност, активан живот и вежбање могу ефикасно очистити мозак од токсина”, закључио је проф. Висден.