Читај ми!

Лична карта: Зашто су и како Викинзи турпијали зубе и преобликовали своје лобање

Људи су одувек мењали своје тело на различите начине – тетовирањем, пирсингом, ожиљцима, имплантима или чак деформисањем неких анатомских делова. За неке промене разлози су јасни, и обично су културлошки, али постоје и промене које су биле пракса у прошлости, а које су нам још недокучиве. Међу мистеријама у том смислу су и Викинзи.

Значај културних образаца, обичаји и традиција су од велике важности за стандарде лепоте, који се разликују у зависности од времена и места. Нова анализа остатака појединаца који су живели у Викиншком добу на Готланду пре око хиљаду година, сугерише да су њихове сопствене телесне модификације имале везе са друштвеним идентитетом и статусом.

Археолози Матијас Топлак из Викиншког музеја Хаитабу и Лукас Керк са Универзитета у Минстеру у Немачкој, открили су да су хоризонтални жлебови урезани у зубе можда били ознака припадника слоју богатих трговаца.

Иначе, једини случајеви намерног преобликовања и издуживања лобање повезани са викиншким добом пронађени су код три жене, такође са Готланда. Порекло и значење те одређене модификације је тешко решити.

„Оба облика модификације тела привукла су, специфичним изразима обичаја у друштву Викиншког доба, широку пажњу, али још нам недостаје систематско истраживање о томе шта је таква пракса значила у друштвеном контексту“, наводе истраживачи.

Модификације зуба и лобања су забележене у различитим облицима и различитим културама.

Викинзи су практиковали модификацију зуба, и то мајсторским турпијањем хоризонталних жлебова који су пронађени на зубима мушкараца из доба Викинга на територији данашње Шведске и Данске. Изгледа да је та пракса била устаљена вековима.

Највећа концентрација остатака са турпијаним зубима пронађена је на Готланду, што би могло да сугерише да је пракса настала тамо, али научници се и даље питају чему служе турпијани зуби. Да ли су Викинзи само мислили да тако изгледају лепше или су зуби са жлебовима ималои другу сврху…

Претходно истраживање је сугерисало би да пронађени остаци тела код којих се виде турпијани зуби могу припадати одређеној групи људи. У анализи костију око 130 таквих мушкараца, Топлак и Керк напомињу да су посмртни остаци били на местима за која се зна да су била трговачка чворишта. Такође, утврђено је да су сви појединци са турпијаним зубима – одрасли мушкарци.

С друге стране, на једном гробљу на Готланду пронађени су бројни остаци тела са турпијаним зубима, од којих су многи били телом окренути надоле, што поткрепљује могућност да је то било место сахране странаца, који су повремено боравили у граду.

„Сматрамо да је обичај турпијања зуба могао бити повезан са трговачким активностима већих група професионалних трговаца. Према овој теорији, турпијање зуба било је део обреда иницијације и знак идентификације за затворену групу трговаца, као нека врста претече каснијих цехова“, наводи се у истраживачком раду.

Иако је могуће да је то била препознатљива карактеристика трговаца Готланда, сама пракса никако није била ограничена на ту једну локацију. Са варијацијама у броју турпијаних зуба и броју линија по зубу, турпијање је имало различите сврхе у различитим деловима у доба Викинга.

Жене са необичним лобањама сахрањене са вредним накитом

Када је реч о три жене са модификацијом лобање, у гробу једне је било мало очуваних остатака, али су друге две сахрањене са вредним накитом и одећом, што сугерише да су биле високо цењене чланице својих заједница. ДНК анализа је открила да је једна од жена била са Готланда, а друга из континенталног дела Балтичког региона.

Све три жене су имале измењену лобању до које се долазило дугогодишњим константним везивањем. Све жене су живеле отприлике у исто време, а чини се и да је потпуно исти метод коришћен за обликовање њихових лобања.

Турпијање зуба и обликовање лобање су два различита приступа модификацији тела у Готланду током Викиншког доба, а истраживачи сматрају да је турпијање зуба било заступљено углавном код мушкараца, док је модификација лобање с друге стране, коришћена код жена, такође да јасно одреди припадност одређеној друштвеној групи.

Истраживање тима научника објављено је у часопису Current Swedish Archaeology.

понедељак, 20. мај 2024.
17° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара