Ко ће све да забоде заставицу – трка до Месеца као освајање Дивљег запада

У последњих месец и по дана космонаути су били веома активни. Индијска, руска и јапанска посада настављају истраживање Месеца, док се од телескопа Еуклид и даље очекују одговори на многа питања.

„Оно што прво пада у очи то је индијски велики подвиг у оквиру програма Чандрајан. Чандрајан 1 је 2008. покренут као једна амбициозна идеја и Индија је то радила врло систематски у корацима, освајала технологије и простор, тако да је Чандрајан кружио око Месеца са једним импактором који је требало да удари, и то је и учинио у пределу јужног Месечевог пола како би подигао, да кажамо прашину, материјал а да би орибитер то снимио.Тако је потврђено знање о постојању воде на Месечевим половима“, рекао је популаризатор астрономије Бранко Симоновић у Јутарњем програму.

Објашњава да су такви пројекти компликовани и да иза њих стоје деценије припрема и планирања. Ипак, како истиче, чињеница је да се знало или слутило да има воде на Земљином природном сателиту, али да је то потврдио Чандрајан. Каже да је велики тријумф индијске космонаутике Чандрајан 3 који је лансиран у јулу, и који се спустио на Месец 23/24. августа.

Симоновић је поменуо и руски програм Лунаргрунд, преименован као Луна 25: „То је био ужурбани симболички покушај да пре Индије стигну тамо и спусте свој лендер, али нажалост, то се завршило дебаклом.“

Додаје да све овакве мисије имају један мотив који се односи на ресурсе.

„Постоји још јако велика и паралелна важна тема, а то је такозвано космичко право које не дозвољава никоме да поседује на ример небеска тела и тако даље... Данас, на највећу жалост свих, па и човечанства уопште – ко још поштује космичко право – тако да у том смислу, очигледно да се сви труде, ко је у могућности, оде тамо и пободе заставицу. То је као освајање Дивљег запада. У оно доба, нафтна поља су сматрана јаловим и нису имала никакву вредност док нафта није постала оно што је постала, врло уносан ресурс, тако да, у овом случају ми знамо да тамо постоје ресурси који могу да се искористе, али то остаје за далеку будућност“, испричао је Симоновић.

Важно је чиме ће служити ресурси из свемира. Мање амбициозно је коришћење ресурса на лицу места, што је мањи технички изазов уз такође мање трошкова, између осталих и оних за транспорт.

Говорећи о води као ресурсу који може разлагањем постати гориво, воду са Месеца описује као „прљави лед“.

„То је ипак залеђена вода, а колико је има, то је отворено питање. Чињеница је да је нема мало, а то у којој мери је заступљена, остаје да покаже будућност“, испричао је Симоновић.