„Само љубав зна“ – постхумна песма Лазе Ристовског најављује документарни филм „Иза хоризонта“

Лаза Ристовски је музиком почео да се бави са само пет година. Његов живот имао је филмске заплете. Постао је рок легенда, а на свом последњем албуму Дрво живота, радио је пуних седам година, до последњег дана. Албум је објављен постхумно, а песма Само љубав зна представља својеврсно музичко наслеђе Лазе Ристовског. 

Гостујући у Јутарњем програму, Милан Ђурђеви, фронтмен групе „Неверне бебе“, истиче да је Ристовски значајно утицао на многе клавијатуристе у нашој земљи.

„Сећам се први пут кад сам видео Лазу кад је са 'Дугметом' свирао у Ваљеву, и кад су дошли у клуб Абрашевић. Лаза је био маркантан човек, харизматичан, са неком дивљом енергијом, потпуно неукротивом. Свирао је на начин на који ја волим“, наводи Ђурђевић.

Сећа се да је тада имао 14-15 година и да је силно желео да га упозна, а случај је хтео да када је Ристовски напустио „Смак“ и прешао у „Бијело дугме“, он је дошао на његово место.

„И онда су ме сачекале Лазине деонице, и тек онда сам схватио колико је то комплексно и колико је то све добро. Ја сам имао тада 19 година и кренуо сам у свет рокенрола тако да будем наследник Лазе Ристовског.“

На крају су им се путеви ипак укрстили и Лазиних последњих десет година живота су провели заједно, зато може да посведочи да је буквално до последњег тренутка радио и стварао.

„Лаза Ристовски јесте физички преминуо, али његова музика је остала и музика коју је са разним људима радио, као и његова ауторска музика, онда оно што је оставио у 'Смаку', у 'Бијелом дугмету', велика је заоставштина за многе од нас“, наглашава Ђурђевић.

„Част је урадити аранжман за његову музику“

Ђурђевић наводи да му се обратила Лазина ћерка да заврши песму јер је он био човек у кога је он музички имао највише поверења и да ће је завршити онако како би он то волео.

„Тако да сам покушао једноставно да направим симбиозу свега оног што је он радио и што би урадио на начин на који сам ја то видео. И мислим да је песма Само љубав зна  у овом тренутку нешто што нам је потребно, а то је додир људске душе“, истиче гост Јутарњег програма.

Песма уједно најављује филм Иза хоризонта који је тренутно у завршној фази монтаже и који ће такође бити ретроспектива једног времена, а не само биографија једног човека.

„Треба да открије да је постојало једно друго време у ком смо, чини ми се, били нормалнији људи. … А добили смо ово што смо добили. Међутим, као што кажу неки велики уметници: не бирамо ми време, време бира нас. И морамо да будемо достојни тог времена, морамо да се супротставимо свим тим силама зла и да покажемо да музика као уметност и да све оно што ми пишемо у студијима ноћу од 12 до 5-6 ујутру, има само једну жељу и једну потребу – да пробуди код људи ту врсту емотивне реакције“, истиче Милан Ђурђевић на крају гостовања у Јутарњем програму.