Доситеј Обрадовић – просветитељ чије идеје и данас живе

Навршило се 215 година од смрти Доситеја Обрадовића – човека који је образовао и описменио Србију. Његово име данас носе улице, школе, награде. Има и своју Задужбину и Музеј који дели са Вуком Караџићем. И после више од два века, Доситејева мисао је актуелна.

Утемељивач је модерне просвете у Србији, али и један од наших највећих Европејаца тог доба и светских путника. Био је педагог, преводилац и претеча модерне српске дипломатије. Дугачак је списак заслуга Доситеја Обрадовића.

"Оно што је он нама оставио у наследство јесте једна велика потреба за новим сазнањима, за истраживањима, за потребом да се образујемо", рекао је Миодраг Томић, виши кустос и музејски саветник у Музеју Вука и Доситеја.

„Сматра се да нико није написао толико књига колико он, а све су оне неки мали уџбеници, поучници. Тако је то све било у служби просвете и знања и онога што је и сада и што је вечно и што се не завршава у једну веку“, истакао је Матија Бећковић, академик, члан Савета Задужбине „Доситеј Обрадовић“.

После два века о овом несуђеном јорганџији и монаху пишу се књиге, изводе едукативне представе, бране докторати. И свуда остаје забележено да је први министар просвете свесрдно подржао устаничку одлуку о описмењавању Срба и подизању школа.

Да та одлука не остане мртво слово на папиру потрудио се Доситеј Обрадовић, који 1808. године отвара Велику школу, а она баш на овом месту ради од 1809. године. Велика школа убрзо је постала мала за сву децу која су желела да се описмене.

„У основи његове мисли јесу те три поруке које је он, у ствари, упутио ученицима приликом оснивања Велике школе, а то су богољубље, човекољубље и правдољубље. Мислим да је на данашњим генерацијама задатак да се одуже Доситеју на тај начин што ће реафирмисати и на неки начин ставити у први план његове идеје“, рекао је Горан Перчевић, председник Савета Задужбине „Доситеј Обрадовић“.

Доситејеве идеје о једнакости жена, религијској толеранцији и о потреби за непрестаним учењем чине да, како је писао Скерлић, "буде један од најстаријих писаца који још није застарео".