Награда за физику „Марко Јарић“, професоеру Браниславу Николићу

Професор Бранислав Николић је двадесет и пети добитник награде за физику "Марко Јарић". Бави се квантном физиком и запослен је на Департману за физику и астрономију на Универзитету у Делаверу.

У Србији је добио добро образовање, а онда отишао и направио каријеру у САД. Поље којем се бави званично се зове спинтроника и неравнотежни магнети.

„Ми то радимо из љубави и зато што ту има јако пуно фундаменталних феномена, али та спинтроника је истовремено иза модерно технолошки информационе револуције. 2007. године је додељена Нобелова награда за спинтронику. Пре спинтронике није било могуће писати информације на магнетне дискове, писало се само 300 мегабајта података, данас се пише 30 терабајта, значи сто хиљада пута повећање густина информацијаима захваљујући томе што је неко открио фундаменталне ефекте у тој физици“, рекао је професор.

И све се то повезује са модерном квантном механиком која је напунила један век.

„Када се бавимо фундменталном физиком, бавимо се због тога што имамо неки интерес у томе да пронађемо неке нове фундаменталне једначине, феномене, али сва технологија укључујући ову коју ви данас користите телефони, компјутери. Потпуно иста једначина описује магнетну резонанцу и спинтронику, и то је та фасцинација“, истакао је проф. Бранислав Николић,Универзитет у Делаверу, САД

Физика је толико моћна наука, да са веома малим бројем закона може да објасни велики број феномена.

„Тренутно се бавимо највише феноменима која су такозвнана друга генерација спинтронике, значи ова прва за коју је Нобелова награда већ додељена, је спинтроника која је већ прешла у индустрију. Ту су инжењери који се баве оптимизацијом, да се повећа капацитет меморија, да се направе већа дата центри који су сада јако важни за ову вештачку интелигенцију“, рекао је професор.

Истиче да се академска спинтроника бави следећом степеницом. Некакви феномени који ће довести или до нових инересантних фундаменталних ефеката или до још бољих технологија.

„Спински орбитни моменат може да доведе до нових меморија које оперишу на веома високим температурама које задржавају стање и много су боље од ових стандардних полупроводничких меморија“, истакао је проф. Бранислав Николић,Универзитет у Делаверу, САД.

А када дођу до одређеног нивоа прећи ће у примену од које ћемо сви имати користи.