„Тесла: Србин сам" пред читаоцима у Шапцу

Књига Тесла: Србин сам интелектуална је биографија на три стотине страна са ретком збирком вредних фотографија из живота Николе Тесле и причом о свим утицајима на његово одрастање и живот. Повод за настанак дела је предавање немачког професора Хермана Еберта у Минхену, који је представио Теслу као Мађара. На то су реаговала два српска студента, одлучна да заштите истину.

Милош Ковић, историчар, каже да ако постоји нека српска историјска личност која припада свету, онда је то Никола Тесла.

„Међутим, сведоци смо да се, нажалост, Тесла присваја у неким суседним културама, због тога смо присиљени да објашњавамо ко је заиста био Никола Тесла. Дакле, аутор ове књиге је такве податке сабрао на једном месту, тако да свако ко жели да размисли о томе ко је био Никола Тесла, одакле долази, ко су му родитељи, какво му је породично порекло, у каквом социјалном миљеу је стасавао, треба да узме ову књигу“, рекао је Ковић.

Према речима аутора, у књизи су обједињене чињенице о свему што чини Теслино српство и његову припадност Српској православној цркви са подацима који су били расути по архивима, препискама, новинама, у разним књигама.

Бранислав Станковић, аутор књиге, каже да се у неком тренутку двоумио да ли да стави то „Србин сам“, јер, просто, постоји један број људи за које је управо ова књига добродошла, који имају некакву одбојност према том националном.

„Али сам се ипак на крају одлучио, јер то ипак најбоље осликава смисао и идеју књиге и оно што је важно јесте да ову књигу неће написати ни Американац, ни Енглез, ни Француз, нико! Ово је био наш задатак да и на неки начин мој дуг према Николи Тесли и према нашем народу, да бих имао са чим да изађем пред Милоша“, каже Станковић.

Важна тема књиге, у први мах скривена, јесте уништење цивилизације око Николе Тесле, спаљена села и цркве и геноцид над Србима, о чему се аутор уверио путујући кроз Лику и Далмацију. Тесла, како наводи, није био литургичан, али јесте дубоко религиозан, поникао од лозе у којој је било 36 свештеника и монаха.

Аутор књиге наводи да је Тесла сам за себе рекао да је Србин, Југословен и Американац.

„Али да је дочекао крај Другог светског рата и сазнао шта се његовом народу догодило у Независној Држави Хрватској, велики је знак питања шта би остало од његовог југословенства“, истиче Станковић.

У књизи су и детаљи о сукобу Тесле и Пупина који није био епских размера, како је јавности представљен. Поука овог дела је и признање професора Еберта да „народ који поштује своје великане и сам је за поштовање“.