Дела Гистава Курбеа, родоначелника реализма, који је провоцирао уметност и политику, у Леополдовом музеју у Бечу
Гистав Курбе је био родоначелних реализма. На сто педесету годишњицу његове смрти, бечки Музеј Леополд показује велику ретроспективну изложбу славног сликара, који је подједнако провоцирао у уметности и политици.
Курбе је рођен 1819. у Орнону. Сликарство је било лични избор, а његова политичка уверења избор његових пријатеља, међу њима анархисте Прудона. Сликарство га је хранило, политика га је сахранила. Коурбет је подржао Париску комуну, а после ње прогањан због масе која је рушила под његовом индиректном сугестијом. Нове републиканске власти су му испоставиле такав рачун, да је умро пре него што је отплатио прву рату. Као уметник, покренуо је нови стил, и створио селебритy културу.
„Да би био примећен, Курбе је провоцирао. И вербално и уметнички је газио конвенције, кршио сваки табу. На пример овде са „Спавачицама“. То је први пут у историји уметности да се обрађује лезбијска љубав, не митолошки или алегоријски, већ као реалистичан моменат. Курбе је увек тачно знао у који осињак да дирне да добије реакцију. Била је то комбинација личног карактера и свесне стратегије”, рекао је Ханс Петер Виплингер, директор.
Организаторима је успело да из париског Д'Орсеја добију главна дела. Само два фале: „Сликар у атељеу“, које је присутно као позоришни реквизит, и „Сахрана у Орнансу“. Остало је ту, укључујући и мајку свих скандала -детаљни исечак женске анатомије, платно познато под називом „Почетак света“.
„Курбе је генерално био скандалозан, не само његови актови. Он је брзо схватио да је сваки скандал добар, јер скандали продају слике. Размишљао је као добар бизнисмен. Али мора се знати да у његовом укупном делу женски актови имају малу улогу, 50 слика према хиљаду”, рекао је Никлаус Гидел, кустос.
„Кроз Курбеове портрете се провлачи читав регистар људских емоција. Једног тренутка је очајан, па феминин и нежан; негде духовит, па тежак, патетичан и депресиван. Био је предводник реализма, али у пејзажима му се романтизам увлачи у слику. Савременици га описују као грубог и директног, но мислим да се само крио иза бучне фасаде”, рекао је рекао је Ханс Петер Виплингер, директор.
Ако вам се учини да вам је неко платно јако познато, али вам име аутора измиче, то је највероватније Курбе. Исто тако, ако код других сликара постоји несигурност ком правцу припадају, овде је лако - то је немилосрдни реализам. Све ваљани разлози да се посети ова изложба, кад ускоро проради брзи воз Београд Беч.
Коментари