Два века Матице српске, јубилеј чувара српског језика, културе и идентитета

Основана је у Пешти у време ослобађања Србије од турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ укључи у савремене европске токове, уз очување свог идентитета. Пресељена у Нови Сад 1864. године, од када је град познат и као Српска Атина, јер се сматрало да су се око ње окупљали најобразованији људи.

„Матица српска је основана да би чувала идентитет, културу, језик, историјско памћење и сећање српског народа у Хабзбуршкој монархији. У том мозаику народа, вера и култура српско грађанство је разумело и преознало да једино неговањем знања и образовања и науке може опстати у том једном великом царству које је постојало“, каже генерални секретар Матице Српске, др Милан Мицић.

Оснивали су је Јован Хаџић и богати српски трговци из свих крајева. И данас је симбол грађанског друштва, културе и просветитељства, али и доброчинства.

„Задужбинама се бавимо и када је у питању ова 200 годишњица, јер задужбинари и њихове задужбине јесу битан сегмент Матице српске и то на начин да се спрема монографија о задужбинама, чији сам аутор. Спремају се и портрети које до сада немамо“, наводи управница послова Матице српске, др Јелена Веселинов.

Сремски Карловци као духовни центар српског народа изабрани су да отворе програм обеежавања јубилеја који ће, уз њих, трајати и у Новом Саду током целе године.

„Сремски Карловци са својом богатом историјом сведоче на један специфичан начин исотрију нашег народа и наше културе и духовности, али Матица српска то чува декларативно и негује српски језик и српску културу“, истиче председник Општине Сремски Карловци, Дражен Ђурђић.

Данас има око 3.500 сарадника и седам одељења, док њена библиотека има више од 3,5 милиона публикација. Синоним је за бригу о српском језику, а уз речник и правопис, објављује и енциклопедије и друга издања. Посебан понос је и Летопис, основан две године пре Матице и најстарији је књижевни часопис у Европи.