Шездесет година од смрти Павла Бељанског – изложба о животу посвећеном уметности

Павле Бељански био је заљубљеник у уметност, а његову способност да препозна врхунске уметничке вредности у делима српских и југословенских ликовних стваралаца 20. века показује антологијска збирка коју је 1957. године поклонио српском народу у Новом Саду.

У музејској установи која носи његово име, у Спомен збирци Павле Бељанског, поводом 60 година од смрти великог дародавца, до 14. септембра отворена је изложба Слике су мој живот, кустоскиња Милане Квас и Ангелине Родић.

„На који начин је Павле Бељански видео своју колекцију, како је видела публика, како његови уметници пријатељи, то смо дочарале преко различитих експоната. То су уговори о поклону који је Бељански одлично дефинисао на који начин ће поклонити своју збирку и како ће она функционисати у будућности, што је учинило његов легат једним од најуспешнијих легата, не само у нашој земљи, него и у региону“, истиче кустоскиња Милана Квас.

Поставком је обухваћена прва књига утисака спомен збирке, Химеротека Павла Бељанског и исечци из дневне штампе у периоду када је Бељански посећивао спомен збирку, као и два уметничка дела његових пријатеља и славних сликара, Зоре Петровић и Милана Коњовића.

„У интервјуу који је објављен у Илустрованој политици свега месец дана по отварању спомен збирке за јавност 1961. године, а коме је посвећено посебно пажње на поставци ове изложбе, Бељански је истакао да га је при одабиру дела за колекцију руководила спонтаност уметничког стварања“, наводи кустоскиња Ангелина Родић.

Бељански је уметничка дела бирао инстинктивно, интуитивно и на основу осећаја која су у њему будила, а наглашавао је да је веома мали број дела која су настала животном унутрашњом снагом уметника, али да само она имају трајну вредност коју се он трудио да пронађе и уврсти у своју колекцију.