„Свети Георгије убива аждаху” премијерно у ЈДП-у

У Југословенском драмском позоришту премијерно – представа „Свети Георгије убива аждаху”. Адаптацију и драматизацију комада Душана Ковачевића, уз Јелену Мијовић, потписује и редитељ Милан Нешковић. У ратном вртлогу, док Србија брани слободу и част од аустроугарске силе, јунаци Ковачевићеве драме, покушавају да пронађу срећу.

Антологијска драма Душана Ковачевића Свети Георгије убива аждаху поново је на сцени. У средишту приче је љубавни троугао између Ђорђа жандара, његове жене, заводљиве Катарине и њеног љубавника Гаврила, инвалида из Балканских ратова. Прича о љубави и страсти, преплиће се са причом о оклеветаним мачванским сељацима које обогаљене, команда шаље на прву борбену линију јер су, тобоже, претња за жене чији су мужеви на фронту.

„Обично мелодраме имају као у Титанику један лик за кога не навијамо, ми овде подједнако разумемо и оправдавамо поступке сва три учесника тог мелодрамског љубавног троугла а рат им даје контекст у коме се та љубавна прича дешава као на пример филм Казабланка. Зато је то ванвременска прича“, каже Милан Нешковић, редитељ.

Идеја редитеља је била да ауторски тим љубавну причу у ратним околностима, кроз музику Владимира Пејковића и текстове уметнице познате као Дуда Буржујка и друге елементе представе, исприча на другачији начин.

У улози Гаврила Милан Марић, Катарине Јована Беловић. Ђорђе Џандар Николе Ракочевића, пре свих схвата шта је љубав и за њу се бори на свој начин, добротом.

„Код нас на овим просторима, а можда и шире, највећу сумњу изазива то да ли је неко добар или није, да ли ту постоји неко лицемерје или не и то је нешто чега се највише бојимо, те доброте, у смислу да ли је искрена и права и колико нас позива на то да будемо такви“, изјавио је глумац Никола Ракочевић.

Тридесет осам година после легендарне представе у режији Љубомира Муција Драшкића у Атељеу 212, са Драганом Николићем, Даром Џокић и Петром Краљем, стигла је Аждаха за нове генерације – на сцени и у публици.