Преминуо писац и академик Горан Петровић

Горан Петровић је рођен у Краљеву 1. јула 1961. године. Његови романи и збирке прича објављени су у више од 130 издања, од чега je 60 издања у преводима на 15 језика.

„Вест да је преминуо Горан Петровић примио сам као да је умро неко од моје најуже фамилије. Једноставно не могу да верујем да га више нећу видети. Био је велики писац и мој драг пријатељ. Српска и светска књижевност остале су без драгоценог пера које је исписало сјајне књиге. Све што причам, причам у неверици као да није трагична истина“, каже редитељ Душан Ковачевић.

Критика га је обасипала признањима, а публика читањем. Једнако су га волели. И док се сваки његов роман чекао с нестрпљењем, својим делима исписао је историју наше књижевности. Писао је једнако добро приче и романе. Умео је да пише о великим темама и малим стварима града који је освојио.

„Горан Петровић је био веома ретка појава у нашој култури. Крајње одговоран, педантан и посвећен свом послу. Сјајан писац, велики познавалац језика, добар човек и пријатељ“, истакао је његов колега Светислав Басара.

„Он је један од људи који су мењали српску књижевност. Тај простор неограничене маште учинио је легитимним помоћу такозваних реалних догађаја и реализмом. Био је то спор процес, али он је један од људи који су томе највише допринели. Имао је заводљив језик, тај стил који су многи волели који је имао сопствени ритам и који је увлачио читаоца у ту причу. Немојте заборавити да је један од наших најпревођенијих писаца“, навео је писац Владимир Пиштало.

Романи, кратка проза, сценарији за позориште, радио и ТВ

На књижевну сцену ступио је књигом кратке прозе Савети за лакши живот 1989. године. Од тада је објавио романе Атлас описан небом, Опсада цркве Светог Спаса, Ситничарница „Код срећне руке“, Папир и Иконостас.

Аутор је приповедачких књига Острво и околне приче, Ближњи и Разлике. Петровић је објавио и књигу кратке прозе Све што знам о времену, књигу записа Претраживач, новелу Испод таванице која се љуспа и драму Матица која је изведена у Атељеу 212.

Нека од Петровићевих прозних дела су адаптирана за позориште, телевизију и радио: Опсада цркве Светог Спаса (драматизација и режија Кокан Младеновић), Народно позориште Сомбор, 2002; Скела (по сопственом тексту), продукција Народно позориште у Београду (режија Кокан Младеновић), Орашац, 2004; радио-драма Богородица и друга виђења (драматизација Сања Милић, режија Нађа Јањетовић), Драмски програм Радио Београда, 2007; телевизијски филм Ближњи (по сопственом сценарију, режија Мишко Милојевић), Драмски програм РТС-а, 2008; радио-драма Изнад пет трошних саксија (драматизација и режија Страхиња Млађеновић), Драмски програм Радија Нови Сад, 2011; Матица (по сопственом драмском тексту, режија Рахим Бурхан), Атеље 212, 2011.

Горан Петровић је добитник више књижевних признања. Поред књижевне стипендије Фонда Борислава Пекића, важније награде су: „Просветина“, „Меша Селимовић“, Нинова награда за роман године, „Виталова“, „Рачанска повеља“, награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, „Борисав Станковић“, „Светозар Ћоровић“, награда „Иво Андрић“ за приповетку, „Лаза Костић“, награда за драмски текст „Кочићева књига“, „Златни крст Кнеза Лазара“, „Вељкова голубица“ за целокупно приповедачко дело, Велика награда „Иво Андрић“ за целокупно књижевно стваралаштво, „Станислав Лем“, „Григорије Божовић“, „Златна књига Матице српске“, награда Народне библиотеке Србије „Владан Десница“, „Београдски победник“...

Био је члан Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 8. новембра 2018. године.