Представљена монографија „Ризница Саборне цркве у Београду“

Почетком 2023. године, у сарадњи Музеја Српске Православне Цркве и Саборне цркве у Београду, а по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, покренут је пројекат под називом Отворимо ризницу Саборне цркве са циљем да се изведу конзерваторско-рестаураторски радови на вредним предметима ризнице храма Светог архангела Михаила, како би се трајно сачували за будућа поколења и учинили доступнима јавности.

Промоцији је присуствовала министарка културе Маја Гојковић која је истакла да већину културног наслеђа српског народа чини баштина и духовно наслеђе Српске православне цркве.

У настојању да се пружи целокупан увид у вишевековни значај овог духовног и културног средишта како престонице тако и Српске Православне Цркве, пројекат је обухватио и публиковање капиталне монографије Ризница Саборне цркве у Београду. Ова вредна публикација је издање Музеја Српске Православне Цркве које је уз подршку Министарства културе Републике Србије припремљено као друга књига у едицији Ризнице Српске Православне Цркве, чији су уредници јереј др Владимир Радовановић и др Миљана Матић. Саиздавачи књиге су Саборна црква у Београду и Институт за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Пред читалачком публиком је сада нова књига о Саборном храму која пружа нови поглед на историју, архитектуру, сликарство, а посебно на ризницу храма која је студиозно обрађена. Монографија је употпуњена посебним поглављем посвећеним само ризници са широм уводном студијом и каталогом са детаљним описима педесет одабраних ризничких предмета. Ово поглавље, као и целокупну књигу, красе јединствене и висококвалитетне фотографије у боји аутора Александра Радосављевића, али и вредни архивски снимци, наводи се на порталу spc.rs.

Сведок значајних историјских догађаја

Саборна црква је током своје историје неретко била центар многобројних свечаних догађаја попут венчања кнеза Милана Обреновића и кнегиње Наталије (1875), краља Александра Обреновића и краљице Драге (1900), крунисања краља Петра I Карађорђевића (1904), устоличења патријараха Димитрија Павловића (1920), Варнаве Росића (1930) и Гаврила Дожића (1938), опела и погреба чланова владарских породица и поглавара Српске Православне Цркве, али и општенационално важних историјских догађаја какав је пренос моштију Светог деспота Стефана Штиљановића, Светог кнеза Лазара и Светог цара Уроша (1942).

Саборни храм истовремено је и место на коме почивају посмртни остаци српских кнежева Милоша и Михаила Обреновића, митрополита српских Михаила, Инокентија, Антима, патријараха српских Гаврила и Викентија и народних учитеља и великана српске просвете и културе Доситеја Обрадовића и Вука Караџића.

Представљајући огледало идентитета српског народа, Саборна црква у својој ризници чува предмете који указују на континуитет активног литургијског живота и разноврсност уметничких, друштвено-економских и политичких прилика периода у ком је претрајавала.

Аутори текстова за Монографију у издању Музеја Српске православне цркве, др Игор Борозан и др Вук Даутовић, били су гости емисије Ризница, Душанке Зековић на Радио Београду 2.