Скретање пажње на „затурене" писце – ново коло антологије „Десет векова српске књижевности"

Стихове које памтимо и волимо најпре и читамо на страницама посвећеним Владиславу Петковићу Дису.

Следе безмало све његове песме, приче, ратне репортаже и најзанимљивије – осврт зналаца на разлоге зашто је писац уклопљен у мит о рођеном песнику био одбачен од друштва? 

Ту су и дела писаца о којима мало знамо, из осамнаестог века.

„Оно што је важно за нашу едицију јесте да не објављујемо само књиге и писце који су канонизовани у српској књижевности, већ скрећемо пажњу на оне који су скрајнути, затурени па окрећемо светло на Милана Кашанина, на једну ренесансну личност који се не помиње као приповедач, изванредни есејиста, као што је показано у књизи и, рецимо, Борислава Михајловића Михиза, који се често истиче као књижевни критичар а мање као драмски писац и приповедач", истакао је академик Миро Вуксановић, главни уредник Едиције.

Сагледавамо целовито и све жанрове којима се бавио Винавер, прозу Светозара Ћоровића, Александра Тишме, поезију и есејистику Радета Драинца и Љубише Јоцића.

За стогодишњицу рођења Добрице Ћосића проширено је издање његове књиге Пријатељи мога века.

Ова миленијумска антологија сада има већ 123.000 примерака књига и представља пут наше књижевности од усмене и житијске до савремених жанрова, односно од 12. до 21. века.

„Сваком живом савременом писцу значи много наћи се међу писцима из ранијих епоха који су заступљени у овој едицији. Представљена је у највећој мери моја поезија, моје песништво, али ту је и моја есејистика", истакао је академик Мирослав Тешић.

Пред Издавачким центром Матице српске још је доста посла, с обзиром на богатство наше књижевности и план да Едиција има више од две стотине наслова.