Препорука за читање: Марко Мисироли, „Блудне радње на приватном месту“

Одрастање, образовање, сазревање, процеси којима неки писци дају централно место у свом приповедном току и чије романе тада теоретичари књижевности сврставају у жанр „билдунгсромана“, дакле, романа о одрастању, заправо су централна места историје књижевности.

Но када у средишту те приче имамо младог човека, припадност жанру је наглашенија. Недавно објављен роман савременог италијанског писца Марка Мисиролија, Блудне радње на приватном месту, баштини традицију билдунгсромана и евоцира данас већ заборављен Стари континент, Европу пре ере дигитализације, младост заинтересовану, наравно, за све оно без чега младост не може, испитивање властите телесности, жељу за афирмацијом у најближем окружењу, сукоб са ауторитетима, амбицију да се свет промени...

Мисироли је рођен 1981. године у Риминији и данас живи у Милану. Дакле, пионир генерације Миленијалаца, људи амбициозних, у савршеном складу са дигиталном и селфи културом, не увек јасних политичких убеђења али са свешћу да будућност припада управо њима.

И припадник такве генерације, и то је оно што овом роману даје дозу екстравагантности и изузетности, одлучио се да опише свет јунака који се зове Либеро, његову збуњеност током откривања властите сексуалности и идеје о доминацији ероса у међуљудским односима, да опише Париз, Милано и Њујорк осамдесетих година двадесетог века, да у причу уведе Сартра лично, и посредно Камија, Волта Витмана, Карвера, Дина Буцатија, и патинира целу ствар неком дозом „старомодног“ осећања света, када је у њему било могуће водити полемику о лебералном и традиционалном, дискутовати уз редовну посету библиотеци, маштати о слободи и бити спреман на темељно испитивање властитих поступака.

Посредством преводиоца романа Иве Кара Пашића, до нас је дошла једна на први поглед једноставно структуирана прича сведеног стила. Питка али динамична и са изненађујућом дозом носталгије за светом који се нама данас чини миленијумима далеко.