„Сакривена модерна“ у Леополдовом музеју у Бечу

Постоје две европске историје, надземна и подземна, кажу Адорно и Хоркхајмер у књизи Дијалектика просветитељства. Концепт изложбе Сакривена модерна директно произилази из таквог теоријског наслеђа – да се једног момента линија рационалног напретка одвојила од инстинктивног и митског. Та друга страна, мистична страна и данас је изазов.

„Говоримо о 19. веку, о периоду у коме материјализам и индустријализација праве крупне кораке напред, о веку у коме хришћанска црква и класична теологија помало губе на снази и сугестивности. Друга прича су Вагнер и Ниче. Ниче који каже да је Бог мртав, Ниче који од религије прави уметност, односно од уметности религију и који Прометеја проглашава новим паганским Богом“, каже кустос изложбе Иван Ристић.

Ту су пријатељи Стриндберг и Мунк, непријатељи Герстл и Шенберг, усамљени Шиле или експресионисти Кокошка и Опенхајмер, који су човека сликали кроз његову ауру. Али тамни простори који су се тада отворили, нису само ослободили душу, већ и помогли рађање тоталитарних покрета.

Интервју Иван Ристић, кустос: „Ако, на пример, посматрамо ову слику немачког уметника и илустратора Фидуса, који је био веома популаран, онда увиђамо колико у свему томе има неких тамних страна. Фидус је био теозоф. Фидус је био екстремни десничар, расиста, антисемита. Не смемо заборавити да је и тај покрет животне реформе подразумевао еугенику, расну дискриминацију, такозвану природну селекцију. С друге стране, Фидус није могао да постане нациста, што је опет врло интересантна прича. Нацисти су одбијали брадате пророке“, пр

Ова изложба је скуп раскошних визуелних цитата из културне историје. Из Библије такође.

Кад Исус каже Петру: „Три пута ћеш ме издати до јутра“, то је као кад модерна друштва игноришу своју тамну страну чекајући да сване. Али ових дана тешко свиће. Ако се нађете у Бечу око Нове године, свакако погледајте ову изложбу.