Башибозук се вратио кући

Башибоз(л)ук смо добили из турског у значењу нередовна, недисциплинована (турска) војска. У том значењу је код Бранка Ћопића: „Да нам још није оног наоружаног башибозлука и Талијана, видио би ти свога свеца.”

Тако га балежи Речник Матице српске, уз придев башибоз(л)учки, који се односи на башибоз(л)ук. Облици са „л” настали су на српском терену.

Са „л” је реч забележена не само код Ћопића него и код Григорија Божовића 1926: „Некакав... Шумадинац... пуца у још плашљиве гомиле башибозлука.”

Варијанта без „л” чешћа је код српских писаца: „Сам (је) са 3.000 војника, које регуларних а које башибозука, прешао.” (Лазар Баталака Арсенијевић, 1898)

И Етимолошки речник српског језика даје предност облику без „л” – башибозук. Доноси и шире значење, може бити и припадник такве војске.

Такође и нередовна војска, добровољац, народна милиција. А шта значи? У турском то је сложеница која се састоји од baŞ „глава” и bozuk „покварен, растројен”.

То је балкански турцизам (baŞibozuk), код Македонаца и Бугара је башибозук, код Румуна baŞ(i)buzuc, а у албанском bashibozuk и bashibuzuk. У руском гласи башибузук.

Има и код Хрвата, код Аугуста Шеное: „Већ је посјеко неколико башибозука.”

Речник САНУ доноси и глагол башибозуковати, у значењу понашати се као башибозук, обесно, разуздано.

У Селу, гласилу Савеза земљорадника, жалили су се 1923. да је „на нишану опозиције био министар унутрашњих дела, његово поступање са среским начелницима, који су у последње време почели да башибозукују по земљи”.

И сликар реалиста Паја Јовановић изоставља „л” у називу својих дела: „Башибозуци пред бег”, „Одмор Башибозука”.