Како се „ускаче у улогу“ уместо колеге глумца

Никола Којо је у представи Мала Звездара театра, заменио Жарка Лаушевића, иако је те вечери дошао да гледа представу. Аницу Добру данас понекад можете видети у представи Пристанак Атељеа 212, уместо Софије Јуричан.

Иако публика често ни не примети измену, глумцима прво играње никада није лако.

„То сваки глумац који је икада ускочио у представу зна, ту нема много глуме, углавном се гледа да се поштује текст, колеге, да никога не угрозите неком грешком. То је, просто речено, као да сте ушли у туђе ципеле, то је већ неко играо“, прича глумац Милош Лазаров.

Позив некад добију ноћ пред представу, а некада имају и по неколико недеља да се припреме. Како кажу у Атељеу 212, алтернације се не дешавају често.

„Ускакање у представе се не дешава претерано често, у принципу то су случајеви када неко из оргиналне поделе просто није у могућности да игра, тада ми правимо алтернације, оне се углавном праве у договору са директором позоришта, са редитељем представе и са ансамблом“, објаснила је Јелена Фатић, помоћник директора позоришта Атеље 212.

„Није лако ни теби што ускачеш, али није лако ни другима, јер ни они сада нису сигурни како ћеш ти одиграти то што је одиграо неко пре тебе, тако да постоји ту та нека тензија из чега опет изађе нешто лепо, неки адреналин и то неко узбуђење које се деси када ускачеш у представу“, открива Милош.

Када нема времена за пробу, глумац се спрема сам уз текст и снимак представе.

„Ускакање може бити једнократно, на пример, да се ускочи само за тај моменат када глумац из оригиналне поделе није ту, или може да буде трајно решење па да касније играју један-један: једно играње оригиналан глумац, следеће ускакање“, прецизирала је Јелена Фатић.

Највећи комплимент је када крену честитања и када чак и колеге глумцу који је „ускочио у улогу“ кажу да ништа нису приметили и да је било супер.