Зашто Ибиза није Ибиса већ Ибица

Име острва Ibiza Шпанци изговарају Ибиса, што је у складу са транскрипцијом коју препоручују наши угледни хиспанисти. Према Правопису пак име овог острва преносило би се као – Ибиза.

А шта је с тако добро познатом Ибицом, устаљеним обликом који користе туристичке агенције, али и већина људи у свакодневној комуникацији?

Будући да име овог балеарског острва није наведено ни у једном речнику, можда постоји могућност да тај облик буде прихваћен? Требало би само утврдити степен „устаљености“ и укорењености облика Ибица и недоумица више не би било.

Ипак, недоумице о транскрипцији шпанских ch и z трају деценијама, па и цео век, иако је с првим преводима са шпанског језика успостављен транскрипциони систем који је, у начелу, препоручио и Правопис Александра Белића из 1923. године:

„Према основном принципу нашег правописа – да се речи пишу онако како се изговарају – треба и речи из страних језика писати онако како се изговарају.”

Шпанском мање простора него другим језицима  

У Правопису из 1960. шпанском језику дато је мање простора него другим језицима.

Ни при изради Правописа из 1993, како наводе са Катедре за иберијске студије, „није консултован ниједан хиспаниста, нити су озбиљније узимана у обзир решења која су примењивали наши писци (И. Андрић, И. Секулић), старији преводиоци (Гардић, Кошутић), зачетница научне хиспанистике у Србији Љиљана Павловић Самуровић и готово сви стручњаци за шпански језик“.

Њихово истраживање је показало да протеклих деценија аутори Правописа нису уважили ни решења Ивана Клајна, који је у неколиким студијама предочио одређена решења.

Хиспанисти су уверени да је неопходна ревизија постојећих правила транскрипције, између осталог и зато што у хиспанским земљама не постоје гласови ч и з: „Наш је предлог да се шпанске графеме ch и z транскрибују према гласовним еквивалентима који постоје у српском језику и одговарају изворнику, а то су ћ и с“ [самим тим, презиме Sanchez правилно би се транскрибовало као Санћес].

Правопис, међутим, одређује да је „реалније и практичније ако З узмемо и као норму, не узимајући у обзир изговорно изједначење са S, осим испред безвучних сугласника” и у изузецима, устаљеним облицима (Сарагоса – Zaragoza; а има и дублета: Pérez – Перез и Перес, González – Гонзалес и Гонсалес).

И хиспанисти су сагласни да устаљене и одавно укорењене облике, као што су Чиле, чивава, Санчо (из Дон Кихота), не треба преиначавати, као ни Хавану и Хондурас, који се у оригиналу изговарају без „х”, или Аргентину, чије изворно име гласи Архентина.

Откуд Ибица

Ипак, вишедеценијски спор о транскрипцији шпанских ch и z на српски језик обеју, или трију, страна не нуди одговор на питање из наслова текста: Зашто се Ибиса (Ibiza), или – поштујући правописну норму, Ибиза – код нас најчешће изговара као Ибица.

Одговор је вероватно у преузимању имена из других језика, комшијских, а не из кастиљанског.

Од суседа Мађара преузели смо и име за Вин (нем. Wien, бечким дијалектом Wean) – Беч (Bécs). Међутим, од њих нисмо преузели име острва борова (или богова ако хоћете): за њих је Ibiza – Ибиза; Румуни је изговарају као Ибица; Бугари – Ибиса; Италијани – Ибицза (Ibìẓa), Ивица (Iviza) и Евица (Eviza); Немци Ибица, Руси – Ивиса и Ибица; Енглези Ајбиса, Французи – Ибиза, Украјинци као Ибиса, Ибица или Ејвиса (према катал. Eivissa)…

Дакле, за одступање од изворног изговора имена балеарског острва можемо да „окривимо“ и Румуне, и Немце, и Русе.

За утеху је да барем нема спора око имена Габријела Гарсије Маркеса.

А што се летовања тиче, бар за сада, подједнако ћете уживати и на Ибизи, и на Ибиси, и на Ибици – уколико то можете да приуштите.

Дилеме ћемо вероватно решити кад ово острво постане уобичајено летовалиште за говорнике српског језика и, тако одомаћено, његово име „заслужи“ улазак у речник. На то ћемо, како ствари стоје, чекати мало дуже, па бар времена за договор имамо напретек.