Два века од рођења кнеза Михаила, државника са уметничком цртом

И државник и књижевник. Син кнеза Милоша Обреновића, који је поставио темеље модерне српске државе, а Михаило је наставио да их „зида“ и то са 17 година. Владао у два наврата, свеукупно деценију, уводио реформе. Тежња му је била слободна земља. То је и остварио.

„Његове главне тековине, то је савез са балканским народима. Наиме, његова општа политичка идеја била је да заједно са осталим хришћанима се дигне општи балкански устанак“, каже академик Славенко Терзић.

„Највећи домет његове владавине свакако јесте особођење градова од присуства османске војске у тврђавама Србије“, истакао је др Радомир Поповић из Историјског института у Београду.

То поткрепљују и документи. Тридесетак је представљено у монографији Кнез Михаило кроз уметност и архив. Међу њима три писма, које је написао оцу.

Предраг Илић, историчар у Историјском архиву Шумадије, каже да се у писмима Михаило обраћа Милошу обраћа са „драги бабајко“ или „мили оче мој“, а завршавао их је речима „твој љубезни син и Јулија“.

Државник и песник

Љубав према женама, однос према Богу, мајци и држави преточио је у песме. Најпознатија је Што се боре мисли моје.

То је и назив филма, чија је тема атентат на кнеза Михаила 1868. године у београдском Кошутњаку и догађаји који су му претходили.

„То је генерално приказ Србије у свако време. Јер бити једна мала земља окружена великим силама које све имају своје интересе, а ви сте у неком тренутку владар те земље, који некако мора да гледа своје, интересе своје земље, а у исто време да пази и на велике силе“, објашњава Милорад Милинковић, редитељ филма Што се боре мисли моје.

„У овом филму имамо и љубавну причу, а с друге стране имамо и тај трилер, политички трилер који је исто захтевна жанровска форма“, открива глумац Драган Мићановић који тумачи лик кнеза Михаила.

Мултимедијална поставка у Кнез Михаиловом конаку

Ода кнезу Михаилу у Крагујевцу и кроз представљање филателистичког издања Владари Србије у конаку који је подигао. Баш на том месту, отворена је и мултимедијална музејска поставка.

„Чине је оригинална писма кнеза Михаила Обреновића, литографије, графике и протрети чланова династије Обреновић, столица, сто кнеза Михаила, летњи мундир и надвојводска униформа“, наводи историчар и виши архивиста Горан Милосављевић.

„Циљ је био да заправо укажемо на значај личности кнеза Михаила, који је иначе један од најомиљених српских владара, али о коме се, да кажем, у наше време мало говори и мало помиње“, Милош Јуришић, директор Народног музеја Шумадије у Крагујевцу

Зато Крагујевац планира да устали манифестације у част Михаилу Обреновићу. Као подсетник свега што је за 45 година живота постигао једини владар рођен у некадашњој престоници Србије, где је рођена и модерна српска држава и донет први Устав, познатији као Сретењски.