Радио Београд на Бијеналу у Венецији

Павиљон Републике Француске на 18. Бијеналу архитектуре у Венецији, био је претворен од 1. до 5. августа у својеврсни радијски простор. Не онај у класичном смислу речи, већ је то било место где су се сусретала и укрштала мишљења о звуку и простору, размењивале и слушале звучне креације. Била је то прилика и да се представи и неколико радова из пројекта Креативне Европе „БИ-ЕР: Свевремени уметнички радио – креирање звука за бебе, малу децу и угрожене групе” у којем учествује и Радио Београд РТС.

Овогодишњи мото бијенала је „Лабораторија будућности” којом се сугерише да архитектура није више само визуелна репрезентација већ и место за експериментисање. „Лоптасто позориште – Прослава није завршена” (Ball Theater – La fête n'est pas finie) која је у вези са филмом, и која преиспитује границе између фикције и стварности, као место сусрета утопије и славља, је решење сталне поставке у француском павиљону.

За петодневни програм „Радио утопија, бал/сусрет звукова” павиљон је био преуређен да би се емитовале звучне инсталације, организовале слушалачке сеансе, дебате, а у свему су учествовали и посетиоци.

Из БИ-ЕР пројекта емитована је композиција Ирене Поповић Драговић Thinking (BAZAART), дело ЛП дуа LP DUO: Baby Blues (Радио Београд, РТС), On the planet… (TWIXTlab), композиција Do you hear me? Евангелије Пакину, Петрос Фиабурис и Николас Реми, као и композиције у продукцији Радио Словеније So Quiet – Symphonic work и The sea – radio opera for babies.

Програм „Радио утопија, бал/сусрет звукова” су креирали Карлота Даро (LIAT) и Николас Тиксиер (CRESSON) из звучних лабораторија при архитектонским факултетима и Паризу и Греноблу.

„Идеја нам је била да створимо звучну лабораторију. У ствари, инспирација коју сте нам дали (кроз „БИ-ЕР“) била је веома значајна, јер смо одлучили да се фокусирамо на радио који нам сјајно репрезентује идеју о трансформацији овог павиљона у својеврсну антену којом смо „колектовали/примили“ звуке у Венецији, у Ђардини на Бијенале и емитовали изван павиљона путем таласа (сесије су могле да се прате путем платформе Пи-ноде) оно што је током програма изведено“, наводи Карлота Даро.

„Када размишљамо о звуку, знамо да он није нов, ново је да можемо да ходамо уз звуке, да размишљамо о томе где живимо, и каква ће нам бити будућност. Зашто та тема? Радио је у сталном процесу развоја. Да ли слушамо радио када слушамо радијски подкаст? И да и не. Када дебатујемо, дебате снимамо и потом их слушамо – да ли је и то радио? И да и не“, истиче Николас Тиксије.

„Ми се то не питамо. Нас интересује шта се дешава са радијом. Можемо да причамо, да стварамо звук један на један – једна особа слуша, друга ствара програм. Наравно, више је од једног на једног. За нас је радио медиј еманципације, истовремено и промишљања, преиспитивања. Звуком нам радио отвара свет који је много забаванији, суптилнији од реторичког света“, сматра Тиксије.

„Појам утопија овде је узет као својеврстан наставак пројекта који је већ био постављен у павиљону. Ми смо раширили ту димензију. Сматрали смо да када говоримо о радију као медију, можемо да говоримо и о визијама, будућим пројектима, да се изместимо из реалности и конкретности архитектуре као дисциплине“, додаје Карлота Даро.

„Le bal des sonorités је логичан наставак колективног рада у оквиру БИ-ЕР пројекта. Покушавамо да разумемо колики је утицај радија на особе са тешкоћама, на усамљене људе, на веома младе или веома старе особе, или на особе које су проживеле рат, итд. Позив партнерима из БИ-ЕР-а за учешће у овом програму помогло нам је да укажемо на богатство продукција различитих земаља и истовремено да то богатство поделимо са другим уметницима и истраживачима“ наглашава Николас Тиксије.