Његове идеје као да су долазиле из будућности - срећан 571. рођендан Леонарду да Винчију!

Геније, енигматичка и мистериозна, харизматична фигура наводила је научнике да стално трагају за нечим новим што крије Леонардова историја.

Петнаест ствари које можда нисте знали о италијанском генију

1) Висок и леп - Сви знају да је Леонардо био геније, али истраживачи тврде и да је био изузетно леп човек атлетске грађе. Висок 173 центиметра, за тадашње време се сматрао врло високим, имао је дугу косу која му је падала на рамена а брада му се спуштала све до груди. Носио је необичну одећу, кратку тунику живахних боја, док су зрели мушкарци у то време носили дугачке тунике које би им давале озбиљан изглед. Тај изглед се може видети и на статуи посвећеној Леонарду испред Галерије дељи Уфици као и оној испред Миланске скале.

2) Шаљивџија - Биографи описују Леонарда као човека велике харизме, љубазног и дарежљивог кога су сви волели. По Горђу Васарију био је врло драг, одличан саговорник који је фасцинирао Лудовико ил Моро својом интелигенцијом. Леонардо је писао о људима који се понашају надмено без икаквог конкретног разлога описујући бенефиције које је могуће имати само захваљујући самоспознаји, скромности и сталном труду и раду. Био је човек који је волео да прича шале али и да зачикава присутне на разне начине. Када су га једном приликом питали како то да су му деца ружна а његова дела су тако лепа он је одговорио да је дела стварао дању док је децу правио по мраку.

3) Кратке тунике - Волтер Ајзаксон, који је аутор Да Винчијеве биографије, објаснио је у једном интервјуу за Нешенл џиографик, да је Леонардо био геј, да је писао левом руком, али и да је Фиренца у то доба била врло толерантно место, те његова кратка туника ружичасте и љубичасте боје није изазивала велико негодовање. Додао је и да је био врло популаран са великим бројем пријатеља, како у Фиренци тако и у Милану, међу којима су били математичари, архитекте, драматурзи, инжењери и песници.

4) Вегетаријанац - Леонардо је јако волео животиње. Ђорђо Вазари пише да је једном у Фиренци прошао испред кавеза за птицама за продају и да их је све купио и ослободио, као и да је то често чинио. Притом је био и вегетаријанац. Изјавио је да ће доћи време када ће убиство животиња бити једнако убиству људи.

5) Срце као пумпа -  У Леонардово време се веровало да људско срце служи само да загреје крв а Леонардо је открио да оно пумпа крв. Из тог разлога се неке анатомске структуре срца називају по њему „Леонардова лучна трабекула" и „модераторски пакет Леонарда да Винчија"

6) Дендроклиматолог - Да Винчи је био први који је схватио да се по прстеновима на деблу дрвета може израчунати колико оно има година и да је могуће добити информације о сушама у прошлости. Могло би се рећи да је отац дендроклиматологије која је званично настала неколико векова касније.

7) Паста код куће - У Атлантском коду је могуће видети човека који виси на једној врсти падобрана који има форму пирамиде а он прецизира да је по њему могуће, захваљујући том инструменту скочити са било које висине спуштајући се на сигуран начин. У истом коду постоји и апарат за прављење пасте код куће, који он описује као машину за прављење јестивог канапа тј. пасте.

8) Лутање злогласним деловима градова - Не би ли насликао посебно необична лица на својим сликама, прича се да је кружио по најгорим деловима градова у којима су се кретале луталице и криминалци и када би видео лице које би му било занимљиво - знао да је проводи читаве дане цртајући његово лице. Да би насликао Тајну вечеру прича се да је годину дана обилазио злогласне делове Милана у потрази за ликовима.

9) Ђокондин пут - И мада многи мисле да је Мона Лиза одузета од стране Наполеонових војника и однета у Француску, заправо је сам Леонардо однео не би ли је продао краљу Франческу Првом за 4.000 златника (што је тада била сума две годишње Леонардове плате). Ђоконда је била украдена 1911. године од стране италијана Винћенца Перуђе који ју је узео из Лувра и однео у Италију, па је ухапшен две године касније када је покушао да је прода на црном тржишту у Фиренци. Враћена је у Лувр где је сваке године посети милиони људи.

10) Гушчје перо -  Да Винчи је писао са десне на леву страну и користио је анаграме како би отежао читаоцима да схвате шта је написао. Многи су то протумачили као његову жељу да сакрије и учини тешким за дешифровање оно што је изумео. Тај његов начин писања се назива спекуларним писањем а често је почињао писање од последње ка првој страни. Леонардо је знао да користи нормалан рукопис али отежано, и само онда када је на то био приморан. Иначе су други писали његове презентације. Користио је и перо од гуске које је сам направио.

11) „Исецкан сан" - Имао је полифазични сан. То значи да се одмарао по двадесетак минута на свака четири сата, укупно спавајући два сата док је преостала 22 сата користио да би што више радио. Кажу да су на исти начин спавали и Едисон, Никола Тесла и Наполеон. Полифазичан сан је типичан за новорођенчад док се у току одрастања прелази на биофазичан сан.

12) Истина о мајци -  Леонардова мама Катерина није била Италијанка. У Италији слушкиња али пореклом принцеза Черкеза, била је ћерка принца Јакоба. Тако да Леонардо није 100 одсто Италијан како то неки сматрају.

13) Страбизам - Леонардо је патио од страбизма и многи мисле да његов фантастичан уметнички таленат део заслуге дугује управо потешкоћи са видом. Неуролог из Сити јуниверзити из Лондона, Кристофер Тајлер тврди да је због страбизма био пажљивији и спретнији у томе да види све детаље, нијансе како у својим пејзажима, тако и у ликовима и стварима. У току студија анализирали су дела попут Мона Лизе, Витрувијанског човека и Салватора Мундија која су им потврдила ту тезу. Многи портрети такође изгледају као Леонардо што је за научника потврда да је патио од овог поремећаја.

14) Божанске пропорције - Чувени Витрувијански човек, симбол ренесансне уметности, крије тајну која вековима није одгонетнута. Према Роберту Конкасу, историчару уметности и бившем директору националног музеја у Каљарију, Леонардо да Винчи је искористио алгоритам божанских пропорција не би ли направио то ремек-дело. Ради се о древној аритметици и геометрији коју користе радионице за стварање уметничких дела, а у складу са параметрима цркве.

15) Самоносећи мост - И након пет векова Леонардо да Винчи и даље изненађује јер је антиципирао време. Једно од његових најинтересантнијих открића јесте самоносећи мост. Пре неколико година, истраживачи са МИТ-а (Институт за технологију у Масачусетсу) репродуковали су његов рад у три-де модел, показујући како је то дело могло да представља архитектонску револуцију, да је икада дошло до његове реализације. Тај мост је наручио султан Османског царства Бајазит Трећи и требало је да повеже Константинопољ са оближњим градом Галата. Да је изграђен био би то најдужи мост на свету са 218 метара. У то време зидани мостови су били десет пута краћи и сачињени од бројних лукова.

Мост дужине веће од 200 метара захтевао би око десет распона док би Леонардов захтевао само један. Према ономе што су открили истраживачи МИТ-а, мост је требало да буде направљен од камена, и одржао би се само захваљујући гравитацији, без малтера и шипки, попут римских мостова. Конструкција би била стабилна и отпорна на земљотресе.