Плаве очи српске књижевности – огледало развоја српске књижевности и језика

Мало је установа културе које су својим постојањем повезале три века. Међу њима је Српска книжевна задруга која је недавно објавила зборник радова под називом „Плаве очи српске књижевности“. Огледало је развоја српске књижевности и језика током тринаест деценија постојања Задруге.

„Књиге Српске књижене задруге, особито знаменито Коло, представљају плаве очи српске књижевности. Крупне, плаве, умне и радознале. Осветљавају и опамећују. Умирују и храбре...“

Тако је чувено Задругино Коло видео Бранко В. Радичевић, њен некадашњи аутор и председник. Плаво коло има 131 годину и 770 књига. У књизи Плаве очи српске књижевности двадесетпеторо научника, професора и критичара говоре о великим писцима и великим епохама.

„Треба је читати тако где се књига отвори. Треба је читати по темама које читаоца занимају. Кога занима како је у Српској књижевној задрузи, односно у Колу третиран Његош, он ће узети текст проф. Мила Ломпара, и прочитаће о свим издањима Његошевих дела, али и о књигама студија и расправа о Његошу. Исто тако о Црњанском, о Андрићу, о Вуку, о Доситељу. Највећи стубови наше Књижевности добили су највише простора у нашој књизи. верујем да ће иматии своје праве читаоце“, наглашава Драган Лaкићевић, главни уредник Српске књижевне задруге.

На пример, да ли знате ко је Марко Цар? Због његове негаривне рецензије 1928. године Задруга није објавила Љубав у Тоскани, Милоша Црњанског.

„Заиста је то била једна жустра полемика која се месецима водила у јавности и Марко Цар јесте негативно оценио путопис који је додуше тек касније назван Љубав у Тоскани, иако је наравно Црњански већ увелико био познат, да је имао први роман Сеобе иза себе. Међутим, та неправда у тренутку која је учињена Црњанским, касније ће бити исправљена и СКЗ ће практично пружити Црњанском руку помирења 1962. године, и на известан начин најавити коначан повратак Црњанског из егзила. Тако да ће 1962. године, као што сам поменула, у Плавом колу, у два тома бити објављене заједно Сеобе и друга књига Сеоба“, наводи др Милица Кецојевић.

А онда су се у Плавом колу појавиле и три критичке студије о Црњанском, писцу чија поезија и проза подједнако интересују студенте књижевности. Ту ћете наћи и текстове о београдском стилу, о развоју српског језика и књижевности.

„То је рекапитулација која је живи сведок наше књижевности и не само књижевности него уопште уметности, науке и нашег друштвеног живота“, додаје Лакићевић.

Плаве очи српске књижевности прати и пета књига библиографије. Сведочи о ономе што је објављено у протекле две деценије.