Александар Тишма – писац људских судбина и нељудских поступака

Александар Тишма, један од најплоднијих српских савремених писаца, умро је пре тачно двадесет година. Био је песник, романописац, приповедач, драмски писац, путописац, есејиста и преводилац.

Писац људских судбина и нељудских поступака – Александар Тишма. У стварању је пронашао одговарајући глас и моралну боју који у модерном историјском и урбаном контексту драматизују древно питање колико је човек субјект или објект свог живота. Колико талац, а колико случајни сапутник своје судбине, каже критика. Аутор који је у својим делима говорио о различитим употребама човека.

„Ја сам се уверио да се на различите начине употребљавамо. С једне стране мене употребљавају други, а са друге стране ја покушавам да употребим друге. И то су увек те наше игре или покушаји да се наметнемо или покушаји да будемо да стекнемо неку важност, или покушај да останемо живи када је опасно“, говорио је Александар Тишма у емисији Стварност и уметност, 2001. године.

Холокауст је честа тема многих Тишминих дела, за које је добио бројне награде. Објашњавао је откуд толико зла у човеку.

„Па човек је као и животиња. Има у њему добра и зла. Има питомине, има дивљине. Жељни смо хране, жељни смо пића, жељни смо топлоте, да будемо покривени. И да бисмо дошли до тога, спреми смо све да урадимо, и најгоре ствари. А пошто је та спреност за зло већ у нама – људи који су перверзни, који имају неку склоност настрану, код њих се зло чини и без те насушне потребе.“

Био је члан Академије уметности у Берлину и редовни члан Српске академије наука и уметности. Приповетку Ненаписана прича Тишма је написао поводом пријема у Академију. Својим књижевним опусом, говорио је, изразио је све што је могао.