Фестивал Дани комедије 2023.

Истина комедије

Последњих година однос према позоришту карактерише изостанак интелектуалне воље да се постави питање: чему позориште? Надаље, могли бисмо се питати и: чему комедија? Ова питања за многе нису легитимна, чак су помало и дрска. У ситуацији када је ковид 19 спустио позоришне завесе, преовладало је мишљење да је најважније изнова отворити театре и у њих вратити позоришну уметност „за сопствено добро”.

Изрека да „уметност служи за сопствено добро“ одбацује идеју да уметност може бити за добро било чега појединачног, па тако статус театарске уметности постаје крајње тајанствен и – рањив. Упркос поштовању које позориште ужива, његова се важност исувише често само подразумева, уместо да буде објашњена.

И о комедији треба говорити, највише због оних који промовишу комедију са позиције њене свеобухватне неутралности, због чега се губи оштрица и – зашто да не? – истина која је садржана у комедији. Комедија, као одређена истина о свету, није само једна од многих истина, него у одређеном сегменту свог домета постаје једина могућа истина.

На Данима комедије ћемо се позабавити баш том истином комедије која може бити и много субверзивнија од уобичајених механизама дистанцирања и релативизације.

Критеријуми избора представа за 49. Дане комедије подразумевали су критички ангажман, професионализам и целовитост сценског израза. Овај одабир карактеришу пажљива редитељска читања класичног и савременог текста, велики број ваљаних глумачких креација и адекватна продукцијска заокруженост.

Добра комедија је била и јесте велика реткост. Могло би се рећи да правом комичном духу ништа није више страно од овог времена које тако високо вреднује ведрину, срећу и забаву и идеолошки промовише непосредност. Као да императив забаве и непосредности спутава саму срж комедије, њену искру, као да отупљује онај руб на коме опстаје и успева комедија, исто као и наша сензибилност за њу. Један од основних циљева Фестивала Дани комедије је концептуално оживљавање тог руба.

Због тога, а и свега већ наведеног, за 49. Дане комедије предлажем следећи репертоар:

Убиство у Оријент експресу по тексту Кена Лудвига, у режији Дарјана Михајловића и продукцији Позоришта „Бошко Буха“;

Чиста кућа Саре Рул, у режији Андрее Пјевић и у продукцији Позоришта Атеље 212;

Тартиф по тексту Жана Батиста Поклена Молијера, у режији Игора Вука Торбице и у копродукцији Народног позоришта из Сомбора и Српског народног позоришта из Новог Сада;

Ibi the Great по тексту Алфреда Жарија, у режији Андраша Урбана и у продукцији Народног позоришта у Сомбору;

Ситнице које живот значе Лоренца Маронеа, у режији Андреја Носова и у копродукцији Народног позоришта Београд, БЕОАРТ-а и Центра за културу Тиват;

Избирачица Косте Трифковића, у режији Иве Милошевић и у продукцији Народног позоришта из Суботице;

Неки то воле вруће по мотивима истоименог филма, у режији Александра Маринковића и у продукцији Народног позоришта Ниш;

Предлажем да у част награђених буде изведена представа:

Терапија Кристофера Дуранга, у адаптацији и режији Оливере Ђорђевић и у продукцији Регионалног позоришта из Новог Пазара.