У време кризе, све чешће посежемо за књигама са геополитичком темом

Уз тугаљиве љубавне романе и узбудљиве крими-трилере у врхове листа читаних све више стижу књиге с геополитичким темама. Свесни прекомпоновања света, читаоци одговоре на питања о смеру у коме он иде траже у делима геополитичара.

„Ако не учествујете у простору, ви не учествујете ни у судбини. Суштински, геополитика покушава да дâ одговоре на оно што ми некако знамо или што некако осећамо као некакву примарну политичку или друштвену фрустрацију“, наводи теоретичар књижевности, Петар Арбутина.

Иако је још у 18. веку свет идеје евопских Енциклопедиста прерастао у свет идеја о простору, геополитику као науку открили смо касно. Сада доживљава прави бум.

„Свака кризна ситуација у региону и у свету на неки начин код читалаца изазива пажњу, односно покушавају да нађу одговоре на актуелна збивања. Због тога се и чини се из године у годину повећава број монографија и публикација које су везане за ову област“, сматра проф. др Драган Ђукановић, са Факултета политичких наука у Београду.

У свету су те теме заступљене много дуже и много више, па аутори који успевају да историју, политику, садашњост и будућност склопе у слику, визију света плене пажњу читалаца.

Пресфилд, Екер, Љубка, Бжежински, Кегли, Авијуцки , дуг је низ.

Мишел Уелбек, рецимо, подсећа већ насловом ове књиге на једног од зачетника геополитике, Мекиндера, који је говорио о „земљи срца“.

„Показује да постоји разлика између мапе и територије, односно да постоји разлика између нашег односа онога што доживљавамо гледајући географску карту и онога што заиста територија јесте у најкомплекснијем смислу доживљаја“, додаје Арбутина.

Све његове теме на неки начин су геополитичке јер се свет који га окружује нашао на траси таквих померања. Његова популарност најбољи је доказ новог читалачког интересовања.