Мрве Душка Радовића драгуљи наше модерне књижевности

На данашњи дан, пре 100 година, рођен је Душко Радовић. Новинар уз којег се будио Београд, песник уз ког су одрасла многа деца, за себе је волео да каже да је примењени уметник, писац од једне стране.

"Мислим да су деца чувари тајне овог света и колико год се научна мисао трудила да објасни свет спас можемо очекивати од деце и од поезије", говорио је Душко Радовић.

Најмлађима се обратио са "Поштована децо" и тако је остало! У књижевности за децу модернијег од њега нема. Ослушкивао је људе и говорио оно што мисли – језгровито.

"Имао је један старински лик и старинску главу, а у глави последњи модел мозга. Написао ми је на књизи Београде, добро јутро: 'Ово мало мрва што ће остати после мене...' Није ни слутио да су те мрве они драгуљи наше модерне књижевности који су га надживели и који ће живети док је нашега језика", каже академик Матија Бећковић.

Покретао је и подстицао маштовитост, утицао је на млађе ствараоце и као песник и као радијски и телевизијски уредник.

"Научио ме нечему што је најтеже било можда и за њега да ме научи – ведрини јер је он сматрао да за писца за децу је најважније да ведро размишља да ведро пише. Он јесте изгледао онако на први поглед као да је мргуд, као да је намргођен. У ствари, све време је био у дубоком размишљању. Био је стварно радостан. Он се радовао сваком позиву на дружење", сећа се песник и писац Љубивоје Ршумовић.

Живот Душка Радовића почео је пре 100 година, а његово дело сведочи да му краја нема: "Крајеви се потроше, почеци увек трају. Почетак – ето шта је на крају!"