Како је седамдесетих било у Индонезији – фотографије амбасадора Павлича у Адлигату

Ћерке Станета Павлича, сестре Бреда и Тања Павлич поклониле су Музеју књиге и путовања и Дому легата Удружења Адлигат целокупну архиву њиховог оца која укључује више стотина изванредно ретких, значајних и углавном непознатих фотографија и нешто личних предмета донетих из Индонезије.

Нарочито се истиче пропусница за неограничени улаз југословенског амбасадора у председничке палате, Титова фотографија коју је потписао на прослави Нове године у Џакарти са Сукарном 1958, када су двојица председника договарала успостављање Покрета несврстаних земаља.

Посебан фото-албум са више од две стотине фотографија снимљених током Титове посете Индонезији, направљен посебно за амбасадора, такође представља велику вредност.

„Председник Сукарно је толико уважавао и волео амбасадора Павлича, да је чак посећивао његову екселенцију у резиденцији, а током путовања по удаљеним местима индонежанског архипелага често је позивао Павлича да га прати и да заједно одушевљеним масама држе говоре. Пред хиљадама окупљених људи на великој говорници стоје Сукарно и Станич под верандом од палми... На једној слици Тито и Јованка једу банане са Сукарном. То су култне фотографије наше историје које треба да постану неизоставни део нашег колективног сећања. Дирљиве су и фотографије са приредби у којима је за југословенског амбасадора и друге госте играла лично Мегавати, Сукарнова ћерка која ће касније постати прва женска председница највеће муслиманске земље на свету, имају велики историјски значај“, каже Виктор Лазић, почасни председник Удружења Адлигат.

„Када је била на функцији председнице Индонезије, моја сестра и ја смо Мегавати урадиле копије фотографије из нашег заједничког детињства, пошто смо се ми виђале и дружиле као деца... Среле смо се у Љубљани, а када се подсетила тих година, она се расплакала...“, сведочи донаторка Тања Павлич.

„Драго ми је да ће непознате фотографије Тита и разних других делегација у посети Индонезији, и њихових узвратних посета, а нарочито фотографије Станета Павлича са Сукарном у посетама различитим народима земље која има чак 1.300 народа и народности, на нов и неуобичајен начин сведочити о великом пријатељству не само двојице значајних људи, већ две државе. То пријатељство Србија баштини и наставља и данас, између осталог и Збирком Индонезије у Адлигатовом Музеју књиге и путовања, најзначајнијом и најбољом таквом збирком књига и артефаката у југоисточној Европи, што јесте био један од разлога зашто сам се ангажовала да збирка која је била у Словенији, ипак заврши у Београду“, рекла је новинарка и глумица Стеванка Чешљаров, чланица оснивач Адлигата на чију иницијативу је успостављен Легат амбасадора Станета Павлича.

На свечаном отварању легата говорио је Њ.Е. амбасадор Индонезије Мухамед Чандра, дипломата и начелник Адлигатовог Одељења за међународну сарадњу Анета Ђермановић и донаторка легата и ћерка Станета Павлича Бреда Павлич.

Аутори изложбе су Христина Николић Мурти и Виктор Лазић. Архивску и књижну грађу из легата амбасадора Станета Павлича дигитализовала је Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ на иницијативу саветника директора ове институције др Адама Софронијевића.

Стане Павлич је био доктор права, учесник НОБ-а, први представник Југославије у Западној Немачкој (Бону) где је водио преговоре са Савезницима за помоћ Југославији и координисао примање помоћи Уједињених нација (познати УНВРА програм), на позив тадашњег министра иностраних послова Коче Поповића постаје професионални дипломата.

Води успешне трговачке преговоре са владама Италија, Грчке, Турске, Египта, Етиопије и Судана, да би 1957. године био именован за првог амбасадора Југославије у Индонезији. Он је успоставио дипломатске односе, купио зграду југословенске амбасаде у којој се и данас, у елитном делу Џакарте, налази амбасада Републике Србије.

Учинио је и много више од тога: постао је лични пријатељ првог председника Индонезије Сукарна, који се данас слави као отац нације. Учествовао је директно и свакодневно у стварању Покрета несврстаних земаља, а био је међу првима који је на овим просторима радио на приближавању Југославије новонасталој Европској економској заједници још шездесетих година прошлог века.

Каријеру је завршио као судија Уставног суда СФРЈ и Словеније, и као професор права у Љубљани. Примио је низ југословенских одликовања, као и највиша одликовања Републике Индонезије, Краљевине Белгије, Велике кнежевине Луксембурга и Републике Италије.