Упознајте се са Хандкеовим голманом

Скоро пола века дели нас од првог објављивања Хандкеове приче о монтеру и познатом бившем фудбалском голману, који једног петка остаје без посла на градилишту и то само зато што је имао утисак да је отпуштен.

Од тог лепог октобарског петка, пратимо Јозефа Блоха у његовом егзистенцијалном злочину – како лута Бечом, како упознаје биоскопску благајницу коју ће без размишљања задавити на првом састанку, како аутобусом одлази до јужне границе, шаље разгледнице, повремено позове неког пријатеља телефоном из говорнице, листа новине тражећи нешто о убиству које је починио.

"Голман је карактеристичан за тај почетак у којем је он препун отпора према свету, који га окружује", истиче Дринка Гојковић.

У лутању бившег голмана Блоха суочавамо се са пејзажима, ситуацијама и звуцима. Концентрисање на звукове, на чујне опажаје је нешто што ће бити и остати Хандкеова трајна књижевна карактеристика.

"Он је јунак који се налази у свету са којим нема додир. Он је измештен, избачен из равнотеже. Чињеница да примећује само звуке и визуелне ствари чини га још одвојенијим од света са којим се непрестану судара", наводи Гојковићева.

И ми те сударе захваљујући речима у рукама маестралног писца просто осећамо. Како каже Дринка Гојковић, Хандкеов троугао био је и остао језик–опажање–приповедање.

"Његов рад на језику је доста импресиван, језик који је он направио за потребе своје књижевности", указује Дринка Гојковић.

Историја књижевности на свој начин забележиће политичку гужву од ових дана око Нобелове награде за књижевност коју је добио. Међутим, један временски тренутак у односу на праву књижевност је релативан појам.