Мандина жеља још неостварена

Још пре неколико година било је пет до 12 да се позориште "Бошко Буха" врати на стару адресу и да се у згради у Чика Љубиној поново зачује аплауз. Са много елана отворили су врата мајсторима у августу 2014.

Како је то једино београдско позориште које од оснивања није адаптирано, требало је обновити све, од инсталација, до крова.

Планирано је било да у сали буде 126 нових столица, врхунско озвучење, уз ефекте који ће дочарати бајке. А када се представа заврши, спуштала би се завеса од незапаљивог материјала.

"Када се то све заврши, остаје нам само да отворимо широм врата и да на радост нашу, а пре свега наше публике, кажемо 'добро дошли у ваше ново позориште за децу и младе'", рекао је тада Милорад Мандић Манда.

Међутим, три године касније, врата "Бошка Бухе" и даље су затворена. Те 2017. почела је процедура за добијање дозволе и израду пројекта. Тада је у планове додата и мања сала која би служила за пробе и вечерње представе.

"То је све негде без ових међуходова, пошто је доста људи укључено у целу причу, мислим да је негде 11-12 месеци. Ако почнемо почетком следеће године, реално је да се ово све што се тиче пројектне документације заврши у току 2019. и да се спреми тендер за извођача. Реално је очекивати извођење до 2020", наводи Предраг Уљаревић из Секретаријата за инвестиције.

У позоришту кажу да се рокови поштују 

У априлу 2018. све дозволе су прибављене и у згради је тим архитеката који расправља о неколико идеја. У 2019. Позориште "Бошко Буха" ушло је са бројним плановима.

"Иде се напред и оно што је јако битно је да се ти састанци стално одржавају код нашег градског секретара коме присуствују сви људи који су важни за развој пројекта, да се у рад на пројекту укључила и противпожарна полиција, што значи да ће кад се пројекат заврши, сами радови бити једноставнији и да ће сам пријем радова бити бржи и лакши. Рокови се негде, који су дати, поштују и то звучи заиста охрабрујуће", каже директор овог позоришта Игор Бојовић.

У ванредним околностима, гостујући у другим позориштима, сваке године имали су најмање три премијере.

Не престају да верују да ће једном, када посао буде завршен, уместо 40 представа месечно, колико их је играно пре затварања, изводити десетак више.