Народни музеј добио стохиљадитог посетиоца

Министар је Вукићу уручио 12 томова "Историје цивилизације" Вила Ђуранта у издању Народне књиге и Војноиздавачког завода, а од Народног музеја добио је сувенире као и књигу "Светлост у мраку Првог светског рата. Врхунаска остварења протагониста импресионизма у Србији" Љубице Миљковић.

Архитекта у пензији из Београда Бисерка Талић, као сто хиљада и први посетилац, добила је монографију "Културно благо Србије у 1.000 слика" у издању "Вулкана".

"Велико је изненађење. Први пут сам у Народном музеју. Обилазио сам многе музеје по свету и надао сам се да ћемо нешто слично видети и у Србији", рекао је Вукић у изјави медијима.

Он је поменуо да је пре две седмице посетио музеје у Амстердаму и чекао је да прође гужва, која је пратила отварање, па да обиђе и реконструисани Народни музеј у Београду.

Министар Вукосављевић је рекао да није очекивао да за три и по месеца од отварања реконструисаног Народног музеја на Видовдан, он добије стохиљадитог посетиоца, што само, наглашава, говори да су културне потребе нашег друштва велике и да наш народ има потребу и жељу да посећује установе културе.

Он је рекао да је велика и непроцењива штета нанета чињеницом да су и Народни музеј и Музеј савремене уметности дуго били затворени за јавност.

"Мислим да ће људи похрлити ка квалитетним садржајима и нису тачне претпоставке да смо постали друштво баналности, ка чему се нажалост иде. Сто хиљада посетилаца у Народном музеју показује да ће људи похрлити када им се нуде квалитетни садржаји и то је врло добра вест", рекао је Вукосављевић.

Вукосаввљевић је посебну пажњу скренуо на важан сегмент образовања и стварања публике.

"Деца долазе у узрасту када можда не могу да схвате капацитете и досеге уметности у њеној целини, али се навикавају на амбијент музеја, ред, распоред, полако стичу представе и слике о естетици, бојама, вајарству, археологији и то неговање публике је најважнији сегмент културне политике не само Народног музеја, него и друштва", додао је министар.

Борић Брешковић је рекла да Народни музеј посећују све генерације, а од септембра су нарочито присутне организоване посете ученика основних и средњих школа.

Она каже да доминирају домаћи посетиоци, али музеј посећују и странци.

Посебну пажњу привлачи археолошка поставка у Атријуму, као и биста цара Константина Великог.

"Средњи век такође изазива пажњу посетилаца, као и дела Паје Јовановића, Уроша Предића и страна уметност на другом спрату", приметила је Борић Брешковић.