Владимиру Кецмановићу уручена награда "Иво Андрић"

Награда "Иво Андрић" за најбољу причу или збирку прича, која је установљена према његовој тестаментарној жељи, уручена је 42. пут, а свечаности је присуствовао и први добитник Драгослав Михаиловић.

Отварајући скуп на коме је била српска књижевна елита, управница Задужбине Жанета Ђукић Перишић је навела имена свих досадашњих добитника и тако показала значај и углед овог признања, подсетивши да се оно уручује на дан Андрићевог рођења и састоји се од повеље и новчаног износа.

У краћем говору после примања награде Кецмановић је, цитирајући Владимира Пиштала да он мисли да је Андрић био предпостављени Гаврилу Принципу и "морао је да свргне окупатора како би добио Нобелову награду", дошао до закључка да "писци из српских земаља, које су у колонијалном статусу, немају никакве изгледе да добију то признање док се ситуација у којој се налазимо суштински не промени".

"Последице колонијалног статуса и колонијалне свести коју такав статус одликује много су комплексније и теже од немогућности да се стане раме уз раме са Бобом Диланом, али не добити поменуту награду није никаква невоља док велику невољу представља чињеница да си без обзира на то шта радиш унапред дисквалификован", оценио је Кецмановић.

Он је додао да је "једна од дугорочних најтежих последица колонизације губитак свести о значају сопствене, па самим тим и било које друге културе, а губитак значаја награде које се код нас додељују, само је показатељ тог губитка".

На крају, Кецмановић је изразио наду да су жири својом одлуком и он својим делом доказали како је и "у колонизованој земљи могуће остати духом неколонизован"

На молбу да упути неколико одговора на питања Танјуга, лауреат је открио да му за награђену причу није био узор Андрић иако је српског нобеловца и свога земљака помињао у неким својим делима. 

На питање која му награда, а има их већ доста највише значи, Кецмановић је одговорио да је то као са децом "сву родитељи подједнако воле".

Није одбио да одговори ни на питање шта управо ради, подсетивши да се први пут бави писањем за телевизију и полако пише нови роман који је веома компликован и тражи пуно труда, а резултат је неизвестан. 

На свечаности су још говорили академик Вуксановић, чланови жирија Милета Аћимовић Ивков и проф. др Александар Јовановић (председник), док је трећи члан Петар Арбутина био само присутан.