Представљен "Црни глас за белу хартију"

У разговору о Журићевим драматизацијама о српским књижевницима које су емитоване на Радио Београду 2 од 2007. године и које су сада сабране у књигу, као и о Журићевом доприносу српској култури, говорили су његови пријатељи и поштоваоци дела – историчар Предраг Ј. Марковић, новинар и уредник у РТС-у Горислав Папић, одговорни уредник РТС Издаваштва Драган Инђић и сам аутор.

Из Журићевих прича о личностима српске књижевности којима је дао нову, додатну свежину, сазнајемо више о животу, стваралаштву и раду следећих личности: Бори Станковићу, Милану Ракићу, Милутину Ускоковићу, Емануилу Јанковићу, Брани Цветковићу, Светозару Ћоровићу и Бранку Ћопићу.

"Свих седам писаца о којима говори ових седам радио-драма били су истински јунаци времена која им никако нису била наклоњена, а упркос којима су створили дела која их чине бесмртним", каже Вуле Журић и додаје да смо "Емануила Јанковића и Брану Цветковића скоро  сасвим заборавили, Ускоковића и Ћоровића нисмо никада суштински прочитали, док Ракић, Станковић и Ћопић траже свежија и смелија тумачења".

"Било би лепо када би им ово моје дијалошко чепркање по библиографијама обезбедило неколицину нових читалаца. Бавећи се малим радостима и великим невољама седморице српских писаца, ја сам се сусрео са величином модерности њихове уметности и бедом света који их је углавном презирао", напомиње Журић. 

Аутор нас кроз различите ситуације, сцене и догађаје са сивим еминенцијама наше писане речи не само враћа у давна времена, већ нас емотивно ангажује са главним јунацима. Лепим речима, маштовитим дијалогом и занимљивом радњом враћа нас култури говора, лепоти нашег језика и тера нас да још једном прочитамо дела поменутих стваралаца.

Поред поменутих великана и главних актера, прича Вуле Журић у заједнички контекст догађаја увлачи и бројне друге личности, такође великане српске културе, махом књижевнике, песнике, новинаре, редитеље попут Иве Андрића, Милана Огризовића, Станислава Кракова, Стевана Сремца, Скендера Куленовића, Зије Диздаревића и бројних других који његовом заслугом васкрсавају и постају поново део шире балканске сцене и колективног знања. Писци су из наших читанки, постају људи од крви и меса, са својим тугама и радостима...