"Војвођанска рапсодија" уз сузе и смех

Тринаест сонгова, 60 људи на сцени, глумци, певачи, балетски играчи, оркестар. Био је то антологијски догађај - премијера мјузикла на домаћу тему. 

Нема једне драмске радње, већ су у неколико одвојених слика, приказани обичаји, нарави, ситуације.

"Мала судбина Војводине и велики доживљаји кроз то шта је све Војводина морала да преживи и проживи кроз музику и кроз игру", каже Владимир Лазић, редитељ.

Најтеже је било онима који су гледли драмско извођење, па сада некима недостају поједине сцене, недостаје им приказ мултикултуралности или смета карикирање лика Краљевића Марка. Треба истаћи костиме, адекватну сценографију, добру режију. 

Највећи терет понели су глумци који су се сјајно снашли у улогама певача.

Посебно треба издвојити Александру Пејић у сцени о неузвраћеној љубави и Јелену Антонијевић у сцени ашиковања.

Два сата у континуитету и често неразумљив текст, чини се да су одузели сјај сонговима. Писани су у стилу танга, валцера, чардаша, Балашевића, староградских песама.

"Било је компромиса, да будем поштен јер је редитељ тај који је овде главни и каже - тако хоћу и онда се покушавамо нагодити са редитељем. И ту је увек нека борба, на крају увек испада добро, у интересу представе", каже Габор Ленђел, композитор.

Ово је још једно од начина да се Српско народно позориште реваншира селу Сакуле чије је Добровољно позоришно друштво финансирало СНП по његовом оснивању.