Сарадња ИТ компанија и установа културе у процесу дигитализације

Конференција, коју је организовало Министарство културе и информисања, окупила је представнике институција културе, привреде и невладиног сектора.

Разговарало се о системском развоју процеса дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва, 3Д скенирању у дигитализацији културне баштине, 3Д мапирању, дигитализацији и архивирању археолошке грађе са Виминацијума, смерницама за дигитализацију културног наслеђа, моделирању културне баштине помоћу техника проширене и виртуелне стварности.

Државни секретар за информисање Александар Гајовић нагласио је да сарадња установа културе, државних, научно-истраживачких институција и ИТ сектора представља систематски приступ дигитализацији у Србији.

"Међуресорна, мултидисциплинарна сарадња омогућава, с једне стране, квалитетно представљање наше културне баштине најширој публици, а с друге, води стварању велике базе података отворене за јавност и научно истраживање", рекао је Гајовћ.

Додаје да је процес дигитализације препознат као најважнији катализатор иновација, конкурентности и раста.

Када је реч о култури, један од циљева дигитализације, према Гајовићевим речима, јесте виртуелни простор у коме би српско културно наслеђе и савремено стваралаштво били представљени најширој домаћој и страној јавности.

Указао је да је Сектор за развој дигиталне инфраструктуре у области културе и уметности Министарства културе покренуо низ активности у циљу систематског уређења области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва, нагласивши неопходност измене законских аката како би се уредило цело поље дигитализације.

Државни секретар је подсетио да је Министарство културе донело Правилник о дигитализацији библиотичке грађе и извора – први правни акт у области културе који регулише процес дигитализације и додао да ће ускоро на Влади бити усвојене Смернице за дигитализацију културног наслеђа са свим стандардима који морају да се испуњавају у техничком смислу.

"До краја године покренућемо Национални портал културе Србије, а током наредне године централни регистар дигитализоване грађе и дигитални водич са свим дигиталним садржајима установа културе доступним на једном месту", рекао је Гајовић.

Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић нагласио је да је дигитализација један од приоритета актуелне Владе.

Констатовао је да тренутно у Србији има 45.000 запослених у ИТ сектору и да је потребно још око 20.000 ИТ стручњака, као и да је покренут низ мера како би се то остварило, почев од самог система образовања, те је тако информатика обавезан наставни предмет од петог разреда, а на факултетима је ове године уписано 20 одсто више студената.

Јовановић је као један од циљева поменуо и транспаретну, ефикасну јавну управу за шта је потребна доступна електронска управа и рекао да је Народна скупштина усвојила Закон о електронском пословању, као и да очекује да Закон о е-управи уђе у скупштинску процедуру до краја године.

Поменуо је и да се 95 одсто података из матичних књига данас налази у централном регистру што је важно како грађани више не би носили те податке од шалтера до шалтера.

Саветник премијерке за ИТ сектор и дигитализацију Ненад Пауновић рекао је да је модернизација у сваком сектору један од основних приоритета Владе Србије, а у фокусу актуелног кабинета јесте култура која је доста дуго била запуштена.

Истакао је да су задовољни што се процес дигитализације у култури одвија убрзано како би се културно наслеђе и савремено стваралаштво учинили доступним најширој јавности.

Пауновић је приметио да дигитализација мења начин производње, представљања и конзумирања културних садржаја и представља простор да српски уметници представе свету свој рад и своју земљу и олакшава размену са светом и сарадњу.

Партнери државе у процесу дигитализације су компаније "Мајкрософт" и "Телеком Србија".

Директор "Мајкрософта" у Србији Жељко Вујиновић сматра да процес дигитализације у култури треба да се убрза и да он има вишеструки значај, а извршни директор за ИТ подршку и ИКТ сервиса "Телекома" Милан Симић изразио је задовољство што је дигитализација један од приоритета Владе Србије.

Поменуо је неколико успешних пројеката у којима су учествовали попут интерактивне изложбе о Михајлу Пупину, Теслин времеплов, дигитализацију архиве и збирки манастира Хиландар чиме је та богата збирка учињена доступном јавности у Србији.