Велико интересовање за српску изложбу у Венецији

Шћепановић и Здравковић су сложни у оцени да је српска поставка у Ђардинима у Венецији заинтригирала јавност, изненађени су великим бројем људи који су јуче и данас прошли Павиљоном, а посебно значајним истичу чињеницу да су то махом људи из струке, галеристи, кустоси, уметници, којима су дани пре свечаног отвара Бијенала, 13. маја, и намењени.

"Посета је огромна и људи су пријатно изненађени поставком која је класична сликарска изложба и носи у себи сву проблематику савременог света и савременог друштва, како тог спољног, тако и унутрашњег у радовима Милене Драгичевић. Имамо читаву лепезу прилаза тој савременој проблематици у смислу да смо другачији у односу на остале, имамо свој аутентичан израз, али се уклапамо у проблематику савременог света чиме уметност данас треба да се бави", рекао је Шћепановић Танјугу.

Он признаје да нису знали како ће људи реаговати на класичну сликарску изложбу, али да су коментари јако добри.

Тако су, наводи, од представника "Сотбија" чули да је Павиљон Србије најбољи на Бијеналу, новинар листа Гардијан им је рекао да ће написати репортажу о српском представљању, а похвалу су добили и од признате уметнице Кики Смит, која такође излаже у Венецији.

Здравковић каже да су фасцинирани бројем људи, јер су они прошли све павиљоне и Србија ту није запостављена.

"У предности смо у односу на земље које у Ђардинима немају свој излагачки простор и мислим да ту предност морамо да сачувамо и да Павиљон мора да остане национално благо", рекао је Здравковић Танјугу.

Он је приметио да захваљујући једној врсти физичке, а онда и финансијске изолованости у којој смо дуго живели, можемо да понудимо нешто што је за нијансу другачије од мејнстрима који се данас догађа и верује да је управо то заинтересовало јавност.

Кустос изложбе Никола Шуица објаснио је да је “Енклавиа: Сликарство, последица оваквог живота” 'редифинисани правац у којем су троје сликара врло различите оријентације обједињена у сусрету који носи данашњицу”.

"Публика и професионалци из света уметности су поздравили нашу мало необичну концепцију са три аутора и специфичним зидом личних објава где свако од аутора одговара на тему Бијенала 'Вива Арте Вива' својим односом према прошлости, усредсређењем на лични моменат живота и на то како наш свет носи искуства која сви ми делимо", рекао је Шуица.

Он је нагласио да на Бијеналу, који доноси "разлагање читавог света стваралачких могућности", где излажу, на пример, уметници из Океаније, Гане, Сомалије, српска изложба има "геополитички тренутак" и представља "пресек не онога што јесте цивилизација сада, него онога што јесте унутрашње искуство и кроз дводимензионалност даје нови моменат понирања у живот какав јесте данас".

Шуица је препоручио обилазак павиљона Кине, САД, Русије, али и Велике Британије и Немачке и приметио да, иако савремена уметност обично форсира младе уметнике, Бијенале овога пута представља већи број зрелих аутора, али и оних који нису више међу нама, што је, према његовим речима, врло интерсантно критичко промишљање теме "Вива Арте Вива".

Свечано отварање Бијенала је 13. маја, а до 26. новембра посетиоци ће моћи да погледају 85 националних поставки.

Први пут учествују Антигва и Барбуда, Кирибати и Нигерија, а по позиву излаже 120 уметника из 51 земље, при чему њих 103 први пут учествује.

Међу позваним уметницима је албански премијер Еди Рама који представља видео рад у коме истиче да би волео да бојама реши проблеме у држави, али да то није могуће, јер је људима потребно много тога што боје не могу да реше.