Отворена изложба "Ко је соко – тај је Југословен"

Изложба "Ко је соко - тај је Југословен" ауторке Веселинке Кастратовић Ристић, музејске саветнице Музеја историје Југославије, отворена је у Музеју 25. мај.

Изложба је подељена у четири целине – организација и чланство, слетови, соколски домови и делатност, а изложени су предмети из колекције МИЈ, 11 музеја из Србије и пет приватних колекција.

Кастратовић Ристић је рекла Танјугу да су овом изложбом искорачили из социјалистичког периода, коме припада највећи број предмета у фонду МИЈ-а.

"Сада смо у међуратном периоду и говоримо о соколском покрету као једном од значајних аутентично југословенских покрета, покрету који је оставио велики број манифестација, грађевина које не препознајемо као соколско наслеђе", истакла је ауторка.

Испричала је да је соколски покрет настао 1862. у Чешкој као одговор на покушај германизације словенских народа у оквирима Аустријске монархије, а већ следеће године та идеја излази из оквира Чешке и постаје пансловистичка, прихваћена на свим словенским просторима осим у Русији.

Према њеним речима, карактеристично за соколски покрет био је аутентични однос према Југославији односно југословенском народу, троименом, али једном народу.

Покрет који је почео као гимнастички, проширио се на више делатности – културу, градитељство, залагали су се за увођење физичког васпитања у школе и за равноправан однос према женама.

"У основи то је био ослободилачки и отаџбински покрет, али желели су да кроз паролу 'У здравом телу здрав дух', покушају да покажу да ће сви они који истрају, бити спремни да се уздижу и интелектуално и довољно способни да покрену напред националну идеју", истакла је Кастратовић Ристић.

Соко је, како је рекла Кастратовић Ристић, онај који је вољан да уради нешто за своју земљу, за свој народ, да буде физички спреман, морално јак, чист и да достигне могућу савршеност, и додала да би сви српски спортисти који нас данас представљају у најбољем светлу, могли да буду соколи.

Ауторка изложбе је скренула пажњу и да је много тога што везујемо за социјалистички период, попут штафета, слетова, пароле "Братсво и јединство", химне "Хеј, Словени", заправо соколско наслеђе.

Коауторке пројекта су Јована Караулић, докторанткиња на Факултету драмских уметности и Владана Путник, сарадница Филозофског факултета.

Караулићева је истакла да је соколска традиција део индивидуалног сећања, али не и колективног памћења заједнице.

"Оно што је нама било важно јесте да самом поставком покажемо у којој мери су обриси тог сећања присутни, док је са истраживачке стране било значајно упознавање са дубином и важношћу материјала на који смо наилазили у току самог истраживања", рекла је коауторка.

Караулићева је нагласила да је и визуелни аспект део промишљања у контексту онога чега се сећамо у виду обриса, с једне стране, и документаристичког приступа, с друге стране.

"Уз помоћ дизајн студија 'Петокрака' дошли смо до резултата да је изложба подељана на два дела – један концептуални, у коме имамо инсталацију и све оно што би требало да значи импресију и утисак у односу на неко индивудуално сећање које имамо, а други део изложбе је посвећен предметима и ономе што јесте документарни приказ како је све то изгледало тада", објаснила је коауторка.

Посетиоци ће изложбу моћи да виде до 29. маја.